Пресуда Готовини 16. новембра

Суд у Хагу саопштио је да ће 16. новембра изрећи коначну пресуду хрватском генералу Анти Готовини, првостепено осуђеном на 24 године затвора због прогона српског становништва из Книнске крајине у лето 1995, саопштио је суд у Хагу.

Истом пресудом, првостепено веће Трибунала осудило је 15. априла 2011. полицијског генерала Младена Маркача на 18 година затвора због злочина над српским цивилима током и после операције "Олуја" у августу 1995. године.

Према пресуди, Готовина (55), који је заповедао акцијом "Олуја", и Маркач (55), као командант специјалне полиције, били су чланови удруженог злочиначког подухвата, који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, а чији је циљ било протеривање српског становништва из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

Готовина и Маркач проглашени су кривима за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва у Крајини, од почетка августа до краја септембра 1995. године. Другооптуженог генерала Ивана Чермака, Трибунал је ослободио кривице.

Генерал Готовина је, по пресуди, наредио незаконито гранатирање Книна и других градова у Крајини. Такође, Готовина није учинио ништа да спречи и казни злочине својих подређених над српским становништвом.

И Готовина и Маркач на првостепену пресуду уложили су жалбе, тврдећи да је судско веће погрешно утврдило и интерпретирало чињенице о догађајима током и после акције "Олуја".

У жалбама, одбране су тражиле да Готовина и Маркач буду ослобођени, тврдећи да је "Олуја" била легитимна војна операција за реинтегрисање Книнске крајине у састав Хрватске, а да је српско становништво напустило територију у оквиру евакуације коју је организовало њихово вођство на челу са Миланом Мартићем.

Одбрана Готовине жалбу је засновала на тврдњи да је у првостепеној пресуди погрешно утврђено да је гранатирање Книна, Обровца, Бенковца и Грачаца, 4. и 5. августа 1995, било незаконито и смишљено за прогон Срба, у оквиру удруженог злочиначког подухвата.

У жалбеној расправи, одржаној у мају ове године, браниоци Анте Готовине тврдили су да је то био законити напад на војне циљеве и да је 95 одсто од 1.200 артиљеријских пројектила које је Хрватска војска испалила на четири града у Книнској крајини било усмерено на војне циљеве током "високопрофесионалних напада".

Генерал Готовина је на крају жалбене расправе рекао да је "поносан на резултате" операције Олуја којом је командовао у лето 1995, изражавајући, истовремено, жаљење због жртава које су пале после те акције, а за које, како је сугерисао, није одговоран.

Тужиоци су тражили да апелационо веће Трибунала одбаци жалбе Готовине и Маркача и потврди првостепене пресуде.

Тројици генерала хрватске војске у пензији, Трибунал је судио од 11. марта 2008. године. Извођење доказа на суђењу окончано је 11. јуна 2010. године.

Завршне речи стране су одржале крајем августа и почетком септембра 2010. године.

Током 303 радна дана, исказ је дао 81 сведок оптужбе, а у одбрану оптужених генерала сведочило је 57 сведока – 29 за Готовину, 19 за Чермака и 13 за Маркача.

Генерала Готовину, Хашки трибунал је за злочине у Олуји оптужио 2001. године, а он је био у бекству до децембра 2005. када је ухапшен у Шпанији. Од тада је у притвору Трибунала у Схевенингену.

Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се одмах добровољно предали Трибуналу, а затим су били пуштени на привремену слободу до почетка суђења.

Сва тројица су у првом појављивању пред судијом изјавили да нису криви за злочине за које су оптужени.