Готовинина одбрана прилаже нове доказе?

Хашки суд објавио је да је одбрана генерала Анте Готовине, који је осуђен на 24 године затвора због ратних злочина за време и након "Олује", затражила од Хашког суда увођење нових пет доказа у жалбени поступак.

Ти докази, према њиховом мишљењу, побијају закључак првостепене пресуде да су Срби из Крајине у "Олуји" избегли због прекомерних артиљеријских напада хрватске војске (ХВ) и потврђују да су евакуисани организовано по налогу крајинских власти.

Ради се о документима који одбрани нису били доступни за време суђења, јер их хашко тужилаштво није обелоданило, а који би, ако се прихвате, могли утицати на првостепену пресуду, стоји у акту Готовининих адвоката жалбеном већу.

"Ти документи су у директној супротности с пресудом првостепеног већа да је главни разлог одласка Срба био прекомерно гађање хрватске војске и да команда о евакуацији није утицала на њихову одлуку, а потврђују и да ниједан цивил није рекао да је напустио Крајину због артиљеријских напада хрватске војске", наводи Готовинина одбрана.

Адвокати хрватског генерала такође тврде да нови докази указују на то да су српски цивили евакуисани по наређењу "побуњеничких власти" које су имале унапред припремљен план евакуације и чак затражиле помоћ УН у његовом провођењу.

Тврде и да ни један тадашњи званичник Крајине никад није тврдио да су цивили избегли због артиљеријске паљбе.

"Предложени докази показују да је пресуда првостепеног већа несигурна и неразумна и нуде бројне закључке у корист оптуженог. Без икакве дилеме, предложени нови докази били би од одлучујуће важности за суђење", наводи одбрана предвођена Луком Мишетићем.

Уз четири документа чији садржај није познат јер су означени као тајни, Готовинина одбрана предлаже како нови доказ и изјаву британског генерала и стручњака за артиљерију Тимотија Гренвила Чепмен који доводи у питање прекомерни и неселективни карактер хрватске артилерије у "Олуји" у лето 1995.

Готовинина одбрана затражила је 4. новембра 2011. године да се у жалбеном делу поступка уведе 25 нових доказа, међу којима су и записници седница Врховног савета одбране које су се одржавале у Београду за време "Олује", америчка дипломатска белешка објављена путем Викиликса и експертни извештаји америчких официра.

Ти докази тичу се околности одласка српских цивила пре, за време и након "Олује", као и карактера артиљеријских напада ХВ за време "Олује". Жалбено веће још није објавило никакву одлуку о том захтеву.

Осим Готовине, за злочине за време и након "Олује" 15. априла прошле године осуђен је и генерал Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен.