Басеску остаје председник?

Исход референдума на којем су грађани Румуније гласали о смени председника Трајана Басескуа и даље је неизвестан, јер су се по затварању биралишта појавиле контрадикторне информације о томе да ли је изјашњавање успело. За успех референдума неопходно је да гласа бар половина уписаних бирача.

Према првим информацијама које су објављене, није гласао довољан број бирача, док су сат времена касније објављени прелиминарни резултати према којима је гласало 52 одсто грађана. То је податак од 23 сата, када се гласање завршило.

Међутим, према проценама које преноси Би-Би-Си, до затварања биралишта је гласало 45,9 одсто уписаних грађана.

Званичне резултате ће у понедељак објавити Централни изборни биро.

Басеску је после гласања рекао да су бирачи "одбацили државни удар" тако што нису изашли у довољном броју за успех референдума за смену шефа државе.

Председник је, по затварању биралишта, рекао да ће по повратку у палату Котрочени покушати да створи осећање помирења у друштву, пренео је Ађерпрес.

"Пламен демократије остаје упаљен. Румуни су одбацили државни удар 256 посланика. Захваљујем се онима који су, превазишавши свој гнев због мера предузетих у време кризе, данас схватили да ово није био референдум за Трајана Басескуа, већ за Европу... Верујем да фракције у друштву морају бити заустављене, морају бити уништене, јер је Румунији потребна сва снага њеног народа", навео је Басеску у саопштењу из седишта странке.

Последњи резултати које је објавила Централна изборна комисија, били су о излазности до 20 часова, и износила је 37,67 одсто, пренео је АФП.

Анкета са биралишта коју је спровела агенција "Ц ЦСБ" за ТВ станицу Антена 3 показује да је за смену Басескуа гласало 84 одсто бирача, док је 16 одсто било против.

Излазност по тој анкети износила је 44 одсто до 21 сат по локалном времену (20 сати по средњоевропском), односно два сата пре затварања биралишта.

Нова левичарска парламентарна већина, окупљена око Социјал-либералне уније (УСЛ) премијера Виктора Понте, гласала је 6. јула за опозив Басескуа, оптуживши га да је више пута прекршио Устав преузимањем дужности премијера и сталним мешањем у послове Владе, непоштовањем Парламента и других државних институција.

Нова већина је покренула процедуру смењивања шефа државе, предвиђена Уставом, али уз обавезу да се то потврди референдумом.