Муке и на вратима ЕУ

Прошло је шест месеци откако су у Хрватској власт преузеле социјалдемократе Зорана Милановића и дошло је време за први већи инвентар урађеног.

Хрватска влада је пригодним филмом обележила шест месеци рада и премијер Зоран Милановић сматра да су министри заслужили да оду на одмор.

Много је узнемирујућих података о стању хрватске привреде, као што су пад бруто домаћег производа, индустријске производње и потрошње и незапосленост од 18 одсто, али је рад владе углавном био у складу са обећањем да Хрватска неће трошити новац који не заради.

"Ми смо прва влада која је смањила буџет на расходованој страни. Оно што је нама циљ јесте одржати прорачун, значи одржати рејтинг Републике Хрватске из разлога што је Хрватска високо задужена земља", рекао је министар рада Хрватске Мирандо Мрсић.

Грађане су највише погодила поскупљења због повећања пореза на додату вредност са 23 на 25 одсто. Просечна плата покрива само око осамдесет одсто потрошачке корпе, а пензија и мање од 60 одсто.

Процењује се да дугове не може да врати од 10.000 до 30.000 хрватских грађана. Најављује се да ће презадужени као последње решење добити могућност личног банкрота.

Како истраживања показују просечан дужник је 41-годишњи Загрепчанин средње стручне спреме који дугује 2.300 евра.

Упркос замеркама на рад владе, међу којима је и она о недостатку социјалног дијалога, чини се да не треба страховати од изласка синдиката на улице.

"Ригидна штедња није донела добре резултате ни у неким другим земљама, већ се са тим мерама само још дубље тонуло", рекао је председник Независних хрватских синдиката Крешимир Север.

Стручњаци оцењују да хрватска привреда жуди за инвеститорима.

"Потребно је инвеститоре усмерити према индустријском сектору, а то се може једино учинити фискалним политикама, дакле порезним олакшицама, директним интеревенцијама, као што су то учиниле Чешка, Словачка и Пољска, које су давале велике подстицаје страним улагачима да сместе своје погоне на њиховој територији", рекао је економски аналитичар Дамир Новотни.

У ово време следеће године, Хрватска ће бити чланица Европске уније, али то ће се на привреду одразити тек 2014. Стручњаци саветују да до тада искористи сваки дан да ојача привреду, јер њена структура није најпогоднија за европско тржиште.