Украјина – позови "федекс" ради пројектила

Украјинске оружане снаге, на основу информација са линија фронта, обавештавају Американце и Британце о потребама својих снага. Здружени штаб, који је налази надомак Штутгарта, дистрибуира донације, како би што брже и ефикасније стигле у руке украјинских бораца.

НАТО је, последњих седмица, значајно подигао ниво комуникације међу државама чланицама, како би милијарде долара вредне донације у оружју и војној опреми брже и ефикасније доспеле у руке припадника украјинске војске.

Војна верзија "Федекса", како је ову базу назвао Њујорк тајмс, настала је после почетних проблема око организације допремања оружја Украјинцима. Пет месеци после почетка рата, потребна су само 72 сата да би донације из четрдесетак држава стигле до украјинске границе.

Од почетка марта, Украјинцима је испоручено оружје вредно око 10 милијарди долара, укључујући ракетне системе "ХИМАРС", беспилотне летелице, хаубице, противтенковске и противоклопне ракете, те тоне различите опреме и муниције.

Очекује се да ускоро буду испоручени и први борбени авиони, пошто је Словачка начелно пристала да својих 11 "мигова-29" преда Украјинцима у замену за летелице Ф-16, које ће влада у Братислави добити за неколико година. Претходно, Пољаци и Бугари су своје "мигове-29" и јуришне авионе "Су-25" расклопљене послали Украјинцима.

Словачка, суштински, очекује да ће добити око 35 милиона долара за сваки од 11 "мигова". те да ће тај новац бити употребљен за набавку летелица Ф-16. Ове летелице ће бити у саставу ратног ваздухопловства до почетка августа, када ће заштиту словачког ваздушног простора преузети Чеси и Пољаци.

"Отворени смо за разговоре о пребацивању ових авиона у Украјину, али ће одлуци морати да претходи шира расправа о финансијском аспекту и детаљима испоруке. Још није донета коначна одлука", рекао је недавно словачки министар одбране Јарослав Нађ.

Јурњава за "миговима" на Западу траје још од почетка рата у Украјини, односно од тренутка када су западни званичници, укључујући шефа ЕУ за спољну политику Жосепа Бореља и државног секретара САД Ентонија Блинкена, позивали некадашње чланице Варшавског пакта да преостале борбене авионе одмах ставе на располагање властима у Кијеву.

Логистички део операције испоставио се сложенијим него што се чинило, па су први борбени авиони, тајно и у деловима, стигли у Украјину тек после два месеца, чиме је украјинско ратно ваздухопловство добило још петнаестак употребљивих борбених летелица.

Убацивање ових авиона у акцију, ипак, није имало значајнији утицај на развој ситуације на фронту, јер су Украјинци дневно успевали да изведу десетак борбених летова, у поређењу са скоро 200 сличних акција руске авијације.

"Химарс", "торнадо С" и кинески одговор

Американци и Украјинци пак тврде да је озбиљну разлику на линији фронта донело тек распоређивање вишецевних ракетних бацача "химарс", који су, наводно, у неколико првих дана акције "уништили педесетак руских складишта муниције".

Руси, истовремено, тврде да су до сада уништили најмање четири "химарса", те да су, после неколико дана, успели да дефинишу низ противмера како би, бар унеколико, смањили ефикасност ових система.

Судар "химарса" и руског "торнада С" у Украјини изазвао је реакцију на сасвим другом крају света, па су Кинези пре десетак дана тестирали свој "ПЦЛ-191", осмоцевни ракетни бацач који пројектиле калибра 370 милиметара испаљује на даљину од око 350 километара.

Слична судбина, како се чини, прати и турске дронове "ТБ-2 бајрактар", који су бележили значајне успехе на фронту, пре него што су Руси почели да их обарају у већем броју, на начин на који то чиниле снаге Калифе Хафтара током сукоба у Либији.

Иако је ефикасност турских дронова, последњих седмица, доведена у питање, неколико медија у Турској пренело је садржај наводног разговора између турског и руског председника, Реџепа Тајипа Ердогана и Владимира Путина о сарадњи у производњи и развоју "бајрактара" у трећој држави.

"Ништа нисмо предали или испоручили Русима. Никада тако нешто не бисмо урадили", рекао је прво човек компаније која производи дронове Хаљук Бајрактар.

Разговор двојице председника о овој теми вођен је, наводно, током њиховог недавног сусрета у Техерану, јавља турски Си-Ен-Ен. Украјинцима је, од почетка рата у фебруару, испоручено око 50 ових летелица.

Војни "федекс" у Штутгарту

Суштински, процес допремања западних војних донација Украјинцима функционише прилично једноставно, пише Њујорк тајмс, наводећи да Кијев захтеве доставља преко заштићене базе података, након чега се контактира са државама које би могле да то оружје донирају.

Остатак процедуре је прилично једноставан, те се после неколико провера 75 одсто таквог оружја испоручује у Пољску, где већ месецима на аеродром Жешов-Јасјонка дневно слеће двадесетак великих војних транспортних авиона у којима се налази оружје и опрема за украјинску војску.

Аеродром се налази само 80 километара од украјинске границе и 100 километара од Јаворова, најближе базе оружаних снага Украјине, која је у неколико наврата била мета руских ракетних напада.

Пољски аеродром бране две батерије америчких противваздушних пројектила "патриот" као и британски систем средњег домета "скај сејбр". Иако је Русија у неколико наврата најављивала "одлучне мере" против пошиљки наоружања влади у Кијеву, до сада ниједна ракета није прелетела готово 600 километара дугу украјинско-пољску границу.

Амерички војни званичници тврде да је центар за дистрибуцију у Штутгарту "обрадио" око 78.000 тона оружја вредног око 10 милијарди долара, те да се наоружање, осим преко Пољске, у Украјину доставља преко територије још две државе.

Званичници такође тврде да руске снаге у досадашњем току сукоба нису успевале да ефикасно гађају конвоје који превозе оружје, сматрајући да ће им тај задатак у будућности бити још сложенији, јер се полако празне арсенали високопрецизног оружја.