Животић: Ово су кључни дани, решења треба тражити у троуглу Кијева, Москве и Анкаре

Турска ће сутра и прекосутра бити домаћин преговора Русије и Украјине, а Александар Животић истиче да се та држава од почетка сукоба показала као земља која настоји да се наметне битан посредник.

"Турска има заиста снажне интересе, пре свега као једна од кључних земаља црноморског региона, затим земља која са Украјином има изузетно добре односе и важне интересе, а са друге стране и са Русијом има итекако блиске односе, изузетне интересе, развијену ту страну војно-економске коперације што свакако јача њену позицију као кредибилног посредника у овом процесу", објашњава Животић.

Указује да ће једна од главних тема преговора бити будући неутралитет Украјине, а са украјинске стране се инсистира на такозваном украјинском моделу, мада се, како каже, није рекло какав би тај модел био.

Наглашава да ту треба имати у виду превасходно ситуацију која је сасвим посебна и другачија у односу на све посебне моделе и која би требало да укључи све те посебности.

"То би пре свега подразумевало, као што свака неутралност захтева, озбиљне међународне гаранције. У овом случају би те гаранције требало да буду нешто веће и нешто шире, јер се ради о изузетно великој земљи, а друго земљи у којој се укрштају различити геополитички интереси. Из тога разлога ће се сигурно инсистирати на једном посебном облику неутралности који би подразумевао одређене безбедносне гаранције", наводи Животић.

Ко би могао да буде гарант безбедности

На питање ко би могао да буде гарант безбедности, Животић истиче да се помиње Велика Британија пре свега због њених интереса на том простору, а та замља је и нуклеарна сила и повукла се из Европске уније и на тај начин има посебан капацитет да буде гарант.

"Много логичније делује да то буде више гараната тог споразума, а највероватније би у то били укључени и Француска која испољава једну врло активну преговарачку позицију од када је ова криза започела... Исто тако Турска која је домаћин преговора би могла бити један од гараната тог споразума. Видећемо у наредним данима шта то носи, али чини ми се да ће се преговори кретати у том домену", додаје Животић.

Говорећи о томе колико добри односи турског и руског председника могу допринети могућем компромису, Животић каже да свакако могу, јер две земље имају блиске односе, а и председници Ердоган и Путин.

"На другој страни, када погледате статистичке податке о снабдевању наоружањем и војном опремом Украјине, видите да је ту Турска међу водећим земљама, у неким сегментима чак и водећа", каже Животић.

Наглашава да треба тражити одређена решења у том троуглу између Кијева, Москве и Анкаре.

"Турска је заузела ту позицију осуде руског напада на Украјину, али на другој страни одбила је да уводи санкције остављајући те политичке и економске канале за будућност", додаје Животић.

"Велики изазови међу преговарачима"

Украјина тражи да договор буде потврђен на референдуму. Животић истиче да би се свакако ишло на некакав референдум, као и да је то већ уобичајена пракса када се тако крупни споразуми дешавају.

Наглашава да је питање Донбаса једно од кључних питања.

"Тренутно оно што је у оптицају јесте раговор о будућем прекомпоновању Украјине у смислу будућих уставних реформи и одређеног специјалног статуса за те области. Сад оно што компликује те разговоре јесте да на једној страни имате самопроглашену независност и ту независност која је призната од стране Русије што је усвари био и увод у све ове догађаје – после признања уследио је онај уговор о помоћи, а затим и руско оружано мешање у читав конфликт", наводи Животић.

Наглашава да су у том смислу велики изазови међу преговарачима.

"Оно што би у том случају водило ка нечем другом јесте суштински враћање на Мински споразум, нарочито на други споразум из Минска из 2015. године који је подразумевао уставне реформе на извесну федерализацију Украјине и специјални статус том региону", додаје он.

Истиче да остаје и питање Крима, јер је Русија "анкетирала Крим, односно прогласила његово враћање матици".

"Међутим, то враћање нико није признао укључујући и Украјину и за Русију је веома важно да на правни начин осигура постојеће стање – тако да ће то бити једна од крупних тачака разговора", наводи Животић.

"Не знамо шта Русија подразумева под демилитаризацијом и денацификацијом"

Зеленски је рекао да није спреман на остале руске захтеве за демилитаризацију и денацификацију, а Животић истиче да је то постављено као јасно изречен, али врло магловит циљ на почетку.

"Не знамо шта Русија уствари захтева и шта подразумева под питањем демилитаризације, у ком и каквом обиму, а шта та денацификација треба да значи – да ли је то одстарањење ултрадесних из политичког живота или то значи промену власти". наглашава Животић.

"Шта то сада значи – смену постојеће власти, да ли значи како то у Русији често говоре промене назива улица, тргова, уклањање одређених споменика који су постављени, да ли то треба да буде шири друштвени процес, то ћемо видети када се буде јасно дефинисало", додаје.

"Циљ Москве мало јаснији, али далеко од тога да је јасан"

Референдуми за присаједињење Луганска, могуће и Доњецка за сада су само у најави. Заштита тамошњег становништва била је повод за, како Руси кажу, специјалну војну операцију. На питање да ли је сада јаснији стратешки циљ Москве, Животић напомиње да је нешто мало јаснији, али далеко од тога да је јасан.

"Тај референдум је најављен, међутим председник одбора руске Думе који је задужен за некадашњи постсовјетски простор једноставно је то на самом почетку одбацио, јер таква најава је нешто што у овом тренутку штети руској преговарачкој позицији, јер би то значило индиректно признање да се жели не само сецесија одређених делова суседне државе, већ након тога анексија тог простора", објашњава Животић.

Истиче да је због тога то остављено по страни, али да ће бити један од елемената будућих разговора.

"Ако би се ишло на такав референдум то би прејудицирало и будући статус, због тога је бар привремено са руске стране то блокирано. Видећемо у ком правцу ће ићи преговори и шта ће они донети – да ли ће то бити потврда неког специјалног статуса или ће се ићи на нешто даље, а то све зависи и од самог стања на терену", закључује Животић.