Неутралност Украјине на столу – по ком моделу и ко би могао да је гарантује

Другог дана рата у Украјини, председник Володимир Зеленски одустао је од петогодишње тежње земље ка НАТО-у. Руси су, двадесетог дана, на преговарачки сто изнели познате моделе неутралности. И шведски и аустријски, за украјинску страну, били су неприхватљиви.

Редовни професор Филозофског факултета историчар Александар Животић, говорећи о неутралности Шведске, каже да она траје два века, те да је по својој суштини унутрашња.

"Неутралност је настала унутрашњим консензусом у првој половини 19. века, да се на тај начин одговори на тадашње безбедносне изазове, односно на сукобе на европском тлу", објашњава Животић. 

Шведска не ограничава ни број војника, ни наоружање. За разлику од Аустрије, чија је неутралност наметнута после Другог светског рата, све до 1955. била је под окупацијом савезничких сила. 

"Тада је совјетска страна тражила посебним меморандумом да се Аустрија обавеже на неутралност у будућности, а помиње се и тај фински модел", објашњава Животић. 

Додаје да је и фински модел везан за крај Другог светског рата, када је Финска била на пораженој страни. 

"Мировни уговор је потписала 1947. године, али је 1948. потписала посебан споразум са СССР-ом, који је подразумевао да ће Финска бити неутрална", наводи Животић.

Уз чије гаранције би Украјина била неутрална

Кијев би да преговорима са Москвом дође до сопственог модела неутралности: и води рачуна које би државе могле да буду њени гаранти. Најрадије би гарант био Лондон, тумачи се, и зато што је Велика Британија нуклеарна сила.  

Колико је то питање осетљиво, потврђује пример из 19. века, када се Белгија одвојила од Холандије. 

Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове каже да је после инвазије Немачке у Првом светском рату, Велика Британија ушла у рат са Немачком због кршења белгијске неутралности.

"Другим речима, силе, односно државе које гарантују неутралност у формалноправном облику, у случају кршења неутралности, имају право да уђу у рат на њеној страни", указује Новаковић. 

Извеснијим се чини да гарант украјинске неутралности буде више држава или организација.

"Вероватно ће се ићи кроз УН, као што је у случају Туркменистана: да постоји посебна резолуција или Савета безбедности или Генералнe скупштине. Туркменистан је 1995. прогласио неутралност, која је потом призната од стране УН. Још једна форма је споразум који би гарантовали или НАТО или ОДКБ", објашњава Новаковић. 

Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику каже да се поставља питање да ли би то био механизам према којем би свака земља потписница морала да брани украјинску неутралност у случају да је било ко прекрши. 

"Или друга опција: где би се украјински војни капацитети толико унапредили да би онда били потенцијално тврд орах за сваку војску. Кључно је за Москву да Украјина не буде члан НАТО-а", каже Вуксановић. 

По ком узору и уз чију гаранцију ће Украјина бити неутрална – о томе би, чини се, Руси и Украјинци могли да се договоре лакше него око питања у којим би границама та неутралност важила, да ли би обухватала и Крим и самопроглашене ДНР и ЛНР.