Бисенић: Москва и Кијев ближи постизању споразумa, нервоза у ЕУ због последица које још не видимо

Драган Бисенић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да не можемо сада одмах да кажемо да је мировно решење близу, иако вести које долазе из Кијева и Москве кажу да смо ближе томе него пре неколико недеља.

"На линијама фронта нема неких већих и значајнијих операција, ако се изузму бомбардовања и деловања артиљерије за које не знамо каква су. Охрабрујуће је што из Москве и Кијева долазе изјаве да је мировно решење у изгледу и чак се наводи почетак маја када би споразум могао да буде склопљен", каже Бисенић.

Важно је, напомиње, да је оно о чему стране преговарају добило одговарајућу правну форму, што значи да се ради на папиру споразума.

"Аустријски, односно скандинавски модел неутралности помињан је још 2015. или 2014. године када су Хенри Кисинџер и Збигњев Бжежински предлагали да то буде модел по коме ће се изграђивати будућа безбедност Украјине. То је, нажалост, игнорисано и било је, изгледа, потребно да се догоди трагичан сукоб да би се све стране и међународна заједница увериле да је таква врста неутралности неопходна", наглашава Бисенић.

Споразум носи одређене правне последице 

Према његовим речима, украјинска страна и председник Зеленски су неколико пута рекли да не очекују чланство Украјине у НАТО-у, а тај украјински модел о ком говоре подразумева међународне гаранције и по њиховом захтеву гаранцију нуклеарне силе, у овом случају то би требало да буде Велика Британија.

Нема сумње, додаје, да ће се – када буде постигнут – појавити неко ко је гарант.

"Нема никаквог гаранта који гарантује да ће стране које су потписале споразум да га се придржавају. Рачуна се да су стране које преговарају и они који гарантују озбиљне државе. Потписивање споразума носи одређене правне последице. У случају промене ситуације, оно што је био споразум остаће на правној снази. Чини се да је Русија одустала од неких захтева. Рецимо, денацификација се више не помиње, а она је идентификована са ставом о промени режима", указује Бисенић.

Вашингтон жели да придобије Пекинг 

Вашингтон, сматра, покушава да разбије блок Пекинга и Москве, да избегне сукоб са два велика центра и да придобије Пекинг за своју страну, ако не за активну сарадњу онда бар за израженије уздржавање од подршке руској страни.

"Кина се за сада декларативно противила рату, али је изричито одбијала да подржи санкције и у већини изјава из Пекинга подржавана је позиција Москве", наводи Бисенић.

Каже да претеће изјаве од државног секретара САД Ентонија Блинкена се не сматрају доприносом мировном решењу.

"Пекинг има важну улогу, и можда и важнију дипломатску улогу која се у овом тренутку не види, али то зависи уопште од жеље Пекинга да буде изложен у овом сукобу. Пекинг је јасно ставио до знања да се не сматра страном у сукобу и да не жели да буде уплетен у то", напомиње Бисенић.

Снажно узнемирење у ЕУ

Као и увек, наводи, највећи економски губитници биће најсиромашније земље.

"Русија је у стању да подстиче земље да буду на њеној страни, пошто ће будућа сарадња са Западом бити ограничена. Јучерашња изјава француског председника Макрона који говори о великом ратном сукобу у Европи и предвиђа глад која може да погоди велики број становника Африке, Азије и Блиског истока. То је знак да у Европи постоји снажно узнемирење економским поремећајима и последицама које још не видимо", истиче Бисенић.

Из Вашингтона долазе вести да неке санкције имају за циљ да промене понашање Москве и да када се заврши рат да ће неке санкције бити укинуте.

"То је рекла Викторија Нуланд, помоћница за Европу и Евроазију. Не треба очекивати да ће то бити лагани процес. Оне компаније које желе да раде у Москви и за које ће Москва имати разумевања ће моћи да се врате. То зависи од индивидуалног аранжмана које су склопиле. Бројне друге санкције као искључење из SWIFT-a, попут заплене државних резерви Централне банке Русије остаће и даље на снази", закључио је Бисенић.