Читај ми!

Франческа Бонели: Очекује се четири милиона избеглих из Украјине

Чим су почели руски ваздушни напади на Украјину, многи су спаковали кофере, напустили Кијев и друге градове и кренули на запад ка границама са ЕУ. Шеф Уједињених нација за избеглице упозорава да ће хуманитарне последице бити ужасне. Комшије Украјине тврде да су спремне за прихват избеглица из једне од најмногољуднијих земаља у Европи – са 44 милиона становника. Можемо очекивати до четири милиона избеглих који траже безбедност у другим земљама, каже представница УНХЦР-а Франческа Бонели.

Хиљаде Украјинаца који беже од рата са Русијом почеле су да пристижу у суседне земље централне Европе. Један број њих је стигао и у Мађарску и Румунију, суседне земље Србије. Представницa УНХЦР-а у Србији Франческa Бонели каже да је у овом тренутку више од 420.000 избеглица прешло границу, а да је 160.000 интерно расељено унутар Украјине.

"Тај број се стално мења. Ситуација је срцецепајућа. Имамо огромне редове на свим границама са свим суседним земљама и ту смо да помогнемо владама да прихвате избеглице", рекла је Франческа Бонели у Јутарњем програму РТС-а.

Додаје да Украјинци у суседне земље углавном долазе возом, аутомобилима, али и пешака. Углавном су то жене, деца и старији.

"Избеглице се смештају у све могуће објекте – школе, општинске зграде, бараке. УНХЦР је помогао са шаторима, обезбедио хуманитарну помоћ попут ћебади, хране и помажемо у заштити", каже Франческа Бонели и додаје да ће се, уколико се бројеви буду повећавали, пронаћи и друге врсте смештаја.

Најтежа категорија су деца без пратње 

Према њеним речима, у избегличким кретањима је у просеку 45 одсто деце.

"Постоји ризик да ће бити много деце без пратње и за њих је нарочито потребна хуманитарна хитна помоћ", рекла је Бонелијева истичући да је реч о најтежој категорији.

Објашњава да су то деца коју родитељи шаљу на безбедно или која су изгубила родитеље.

"Битно је бити на лицу места, идентификовати их и пружити им смештај, али и да се збрину кроз социјални систем и систем старатеља. Не само да им се пружи помоћ као што су храна и кров над главом, већ и психолошка помоћ, а током времена да се види да ли могу поново да се врате својим породицама, да се споје са њима", рекла је Бонелијева.

Отежана помоћ интерно расељеним

Представница УНХЦР-а у Србији каже да у овом тренутку избегли из Украјине брзо улазе у земље Европске уније – без идентификације и детаљније регистрације, како би им се што пре помогло.

Проблем је пружити помоћ интерно расељенима унутар Украјине, до којих запослени УНХЦР-а не могу да дођу јер је ситуација нестабилна.

"Јуче смо успели у централној Украјини да испоручимо хуманитарну помоћ. У Кијеву је ситуација веома тешка. Ми морамо да будемо живи, безбедни да бисмо помогли другима. Сада је велика брига како ће хуманитарни радници доћи до интерно расељених", рекла је Бонелијева.

Највише Украјинаца отишло у Пољску 

Франческa Бонели је изнела податак да је највише људи отишло у Пољску, више од 220.000, али да грађани Украјине одлазе и у Молдавију, Мађарску, Словачку и Румунију.

Колико ће избеглица у наредном периоду бити, тешко је предвидети.

"Када гледамо трендове на границама, можемо очекивати до четири милиона избеглица које траже безбедност у другим земљама. Такође, унутар Украјине ситуација може да се мења. Украјина је већ имала милион интерно расељених лица 2014. и 2015. године, а тај број који се повећава указује на хитне потребе становништва", истиче Бонелијева.

Одговарајући на питање да ли се очекује да неки од избеглих стигну и у Србију, представница УНХЦР-а каже да је и то тешко предвидети, али да је, за сада, главна рута кретања у правцу Пољске и осталих земаља Европске уније.

Додаје да УНХЦР у Србији сарађује са Комесаријатом за избеглице, УН и другима, како би били спремни да подрже прихват избеглица уколико се за то укаже потреба.

"Видели смо 2015. да је Србија спремно дочекала избеглице, у то време сиријских избеглица је било око милион које су прошле кроз земљу. Србија је увек била солидарна, хумана и пружала је помоћ", рекла је Франческа Бонели.

Додала је да у тимовима УНХЦР-а на границама суседних земаља има и запослених из Србије, конкретно на граници са Молдавијом. 

недеља, 28. април 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво