Тотални рат Русије и Украјине, прва три дана

После три дана или 72 сата „специјалне војне операције", руска војска ушла је у предграђа Кијева, затим у други по величини град Харков, окружила град Суми, са Крима избила на реку Дњепар, а у региону Доњецка и Луганска више десетина километара.

Први сати рата показали су и да је украјинска војска ухваћена на спавању. Иако већ осам година имају веома лоше политичко-безбедносне односе са Москвом, снимци руских оклопних возила која без заустављања улазе у Украјину, као и ситуација после три дана рата, говоре да Генералштаб у Кијеву није спремио своје оружане снаге за рат са једном од најмоћнијих војски на свету.

Украјина је прва земља у историји, која је општу мобилизацију војске прогласила тек када је почео рат. Како мобилизација траје данима, могуће је да се и не заврши до краја рата. И најављена помоћ Запада у наоружању може доживети исту судбину, да не стигне до краја рата.

Руска војска, дипломатија, медији и службе безбедности координисано су данима пре почетка напада, свако из свог делокруга рада, очигледно припремали терен за брзу победу у рату против Украјине. Комплетан напад базиран је на прецизним обавештајним информацијама, добром познавању расположења грађана Украјине али и стварних оперативних способности и морала украјинске војске.

Снимци на друштвеним мрежама говоре да су украјинске снаге на више места пружиле жесток отпор, уништиле на десетина оклопних возила, транспортера и камиона и делимично помрсиле планове руског председника Владимира Путина.

Међутим, чињеница да руска војска места која не може да освоји, само заобиђе, остави украјинску војску у окружењу и несметано настави даље, говори да нема стратешки организоване одбране и контранапада. Руси спроводе школски пример маневарског ратовања.

Сви снимци борби који се могу наћи на друштвеним мрежама, говоре да су Украјинци Русима највеће губитке нанели из заседе и добрим делом користећи америчке и британске противоклопне системе „џавелин” и НЛАВ, које се недавно добили као војну помоћ.

Са друге стране, нема знакова фронталне борбе, тенкова и борбених возила пешадије у јуришу, већ се руске снаге углавном крећу у колони, када су и највише рањиве од напада из заседе или из ваздуха.

Сличности са Ираком и Југославијом

Украјинска војска није поставила противтенковске бетонске баријере, као ни противтенковске мине, нити има знакова да су успостављене линије одбране са рововима, бункерима, резервним положајима – на граници или на очекиваним правцима напада.

Иако има много лажних вести о губицима на обе стране, види се на пример да лети само по неколико борбених авиона и хеликоптера Ратног ваздухопловства Украјине. Руси су објавили да су првог дана гађали 11 аеродрома, односно све локације базирања украјинске авијације. Због те чињенице је један украјински Су-27 морао да слети у Румунију.

Руси су извели велики хеликоптерски десант на аеродром Гостомељ код Кијева који је, иначе, удаљен чак 80 километара од границе са Белорусијом. Летели су ниско, а да нико на њих није запуцао до пред само слетање и десантирање специјалних јединица руске војске на аеродром.

Војна стратегија напада једним делом подсећа на заузимање Крима 2014, готово без испаљеног метка, када је украјинска војска била затечена. Опет, подсећа и на америчку инвазију на Ирак 2003, када су снаге САД гледале да што пре стигну до Багдада, успут испрекидају главне војне комуникације и изолују што је могуће већи број јединица.

За разлику од Војске Југославије 1999. године, оружане снаге Украјине нису изместиле муницију из магацина, наоружање из касарни, нису се маскирали нити скривали од надмоћнијег непријатеља. Магацини са драгоценом муницијом и другим ратним материјалом експлодирали су детонацијама попут мање нуклеарне бомбе.

Украјинска војска, према великом броју непроверених информација са друштвених мрежа, слама напад руске војске, али очигледно, само на друштвеним мрежама. Руски медији лансирају снимке где често стоје табле са натписима градова, уништену украјинску борбену технику која се распознаје. И из сата у сат иду даље, или једноставно оставе у окружењу тачке отпора украјинске војске.

Као основну претпоставку победе у рату, руска авијација остварила је превласт у ваздушном простору Украјине за само неколико сати. Специјалне јединице, које су осим авијације главна снага за брзо ратовање, осим већ поменутог десанта и држања аеродрома код Кијева, успеле су да међу првима стигну до предграђа украјинског главног града.

Потпуно супротно, украјинске специјалне снаге нису урадиле готово ништа. Уништавање руских оклопних возила из заседе може теоретски приписати украјинским специјалним снагама. Али нема података о било каквој диверзији иза непријатељских линија, посебно ноћу, што је један од главних задатака специјалних јединица. Америчке специјалне снаге су у протеклих осам година изводиле интензивну обуку са колегама из Украјине, али је учинак очигледно слаб. 

Рат са струјом и интернетом

Снимци са друштвених мрежа и извештаји борби, експлозија или кретања руских војних колона показују да свуда, и у Кијеву и у селима широм земље има струје и да чак ради улично осветљење. Деведесетих година прошлог века на Балкану није било тако.

Иако руске јединице за електронско извиђање и противелектронска дејства интензивно ометају радио-везу и електронске уређаје Оружаних снага Украјине, нема великих прекида система мобилне телефоније нити интернета. Чини се све, колико је могуће, да цивили што мање осете рат.

Друштвеним мрежама шири се снимак на којем старија жена пркосно говори руском војнику на југу Украјине зашто је напао њену земљу, а војник са друге стране смирено одговара користећи речи „молим вас".

Опет, у једној од уништених колона украјинске војске, уз оклопна возила и војне камионе, показује један од видео-снимака на друштвеним мрежама, уништено је неколико цивилних камиона и аутомобила који су се ту нашли случајно, а лешеви више возача и путника леже поред пута.

Иако украјинска војска и државни врх позивају грађане да праве Молотовљеве коктеле у Кијеву, у прва три дана напада готово да није забележен било какав отпор грађана. Нема такозване ненасилне борбе, која би сигурно имала ефекта, јер руска војска има наређење да не напада мирне грађане.

Трећег дана рата, Илон Маск је усмерио своје сателите ка Украјини и омогућио коришћење услуге „Старлинка”, односно сателитског интернета.

Медијски рат, фејк њуз против чињеница

Друштвене мреже пуне су лажних информација, видео-снимака и фотографија и анализа и са једне и са друге стране.

Можда је највише одјека на украјинској страни имао „Дух Кијева", пилот авиона Миг-29 који је оборио шест руских авиона. Западни медији су врло брзо утврдили да се ради о фејк њузу и да је један снимак потиче из видео-игрице.

Руски корисници друштвених мрежа лансирали су снимке са наводним масовним падобранским десантом на Украјину, али је врло брзо утврђено да се ради о војној вежби „Восток 2018".

Неколико дана пред почетак рата, упечатљиве су биле објаве на званичним интернет порталима и налозима на друштвеним мрежама руске и украјинске војске.

Министарство одбране, Оружане снаге и други налози који припадају систему одбране Владе у Кијеву данима пред рат објављивали су искључиво изјаве званичника. На разне теме, па и припреме јавности на могући рат.

Сајт и налози Министарства одбране Руске Федерације радили су уобичајено. Објављивали су вести о војној обуци, од Црног мора до Далеког истока, а 23. фебруара, дан пред почетак рата и о прослави празника Дана бранилаца отаџбине.

Неколико сати после почетка специјалне војне операције, последња и једна од главних вести, била је посвећена дечаку коме је војска испунила жељу да дође у касарну и уђе у тенк.

Званични украјински војни налози пуни су утисака о успесима у борби против окупатора, иако у стварности руска војска на свим фронтовима полако али сигурно напредује. Званичници такође објављују информације које се често врло брзо испоставе као лажне. Тачно је једино да је председник Зеленски са комплетним државним и војним врхом још у Кијеву.

Министарство одбране Русије на сваких неколико сати објављује пропагандну изјаву портпарола, генерал-мајора Игора Конашенка, који смиреним тоном саопштава губитке украјинске војске, као и ситуацију докле су продрле руске војне снаге.

Руски војни канал ТВ Звезда известио је да прво оклопно возило које је кренуло у „специјалну војну операцију" носи Барјак победе – војну заставу 51. мотострељачке дивизије, коју су тројица војника Црвене армије истакла на Рајхстагу 1. маја 1945. године.

Случајно или не, један од тројице војника Црвене армије који су развили барјак, Алексеј Берст, рођен је недалеко од Харкова у Украјини.