Таковска 10: Београдски избори – шта бира власт, шта ће изабрати опозиција

Ђорђе Вукадиновић из Нове српске политичке мисли каже да не гласа у Београду и да због тога неће ни изаћи на изборе, осим ако не буду расписани сви локални избори.

Ипак, као став каже да је у овом тренутку ближи неизласку на изборе.

“То да се гласа у Београд на градским изборима 2. јуна, а онда, рецимо, у неком јулу или агусту поновно гласа Београд на општинским изборима – то је једна бесмислица и мислим да се власт непотребно уплела у то”, поручује Вукадиновић.

Аналитичар Дејан Вук Станковић истиче да никада није бојкотовао изборе, па ће и на ове изборе изаћи.

“Од деведесете године се одржавају у овој земљи, под условима који су такви какви су. Нису услови избора диктирали промене у овој земљи, ако је постојала критична маса у бирачком телу и снага опозиције да изнесе терет политичке борбе тако да се заврши онако како они то мисле, изборни услови нису битни. Изборни услови нису били бољи ни 2000. године, а ни 2012. него што су сада, а промене су се десиле. Тако да све те приче ја видим као алиби приче”, истиче Станковић.

Поручује и да не види смисао бојкота избора, као и да су бојкот и неизлазак на изборе исто, јер производе исте последице.

Владимир Пејић из агенције "Фактор плус" рекао је да од 2000. године на већи број избора није изашао, али да то није била ствар бојкота.

Пејић: Власт ће учинити много тога да опозиција изађе на изборе

Не упуштам се у то да неког саветујем да ли да изађе на изборе, волео бих да изађем на комплетне изборе, да избори протекну на најбољи начин, истакао је Пејић. Бојкот је, додаје, легитимна акција од стране опозиције, али да се не спречавају људи да гласају.

"Ствар је комплексна, очекујем да бојкота неће бити у мери у којој се најављује, сачекајмо још мало“, навео је Пејић.

Свако воли комплетно учешће на изборима, без обзира што смо имали неуспешни бојкот. Ипак, сигуран сам да ће и власт учинити много тога да опозиција изађе на изборе, сматра Пејић.

Према његовим речима, пасивни бојкот нема добар резултат. Трећа ствар је да се спречавају људи да не гласају што је неприхватљиво, истиче Пејић.

Има ли простора за договор власти и опозиције

На питање да ли очекује да ће бити некаквог договора власти и опозиције, Вукадиновић каже да озбиљне снаге из земље и иностранства притискају и гурају у правцу неког договора.

“Ја навијам за неки договор и компромис. Чињеница је да власт није показала вољу за компромисом, осим када је притиснута. Зато сам и рекао да је мала победа опозиције што се сада тражи модус да ли успомоћ међународне заједнице, ОЕБС-а, амбасада да се ипак нађе компромис. Дакле, власт боли најава бојкота”, додаје Вукадиновић.

Наводи и да би се компромис можда нашао да су власт и опозиција сели да разговарају пре пар недеља или месец и два дана.

“Сада је то доста сумњиво и натегнуто, јер овај део опозиције који је наклоњен бојкоту и који има своје аргументе, могао би да каже сада нам нудите, али нисте нам нудили пре пар недеља, а сада у игри јесте обједињавање. А то је управо оно што је опозиција тражила”, додаје Вукадиновић.

Дејан Вук Станковић поручује да је власт већ учинила више уступака – да су имали већину, али да су због политичког легитимитета одлучили да се на изборе иде, као и да су избори могли да буду крајем априла, али су померени за јун...

На питање који би још уступак могао да доведе до договора, Вук Станковић каже да је питање шта је следеће и који је то следећи захтев.

“Јер нисам сигуран да овај трећи захтев, ако се испуни, да неће сада бити четврти, па и пети, па и седми, па и десети. Ту је проблем са давањем уступака”, додао је Вук Станковић.

За Пејића је крајњи рок 18. април. "Ако гледамо са становишта власти, прихвата се одређени део предлога опозиције, 2. јуна избори и у другим општинама, иду празници. Ако је неко правио такав план, план звучи добро“, каже Пејић.

Са становишта опозиције, без подршке међународне заједнице, није прави бојкот. Очекујем да један део опозиције бојкотује изборе, каже Пејић.

Јединство опозиције ће бити угрожено питањем око бојкота. Имаће кратак рок за камапњу, за кратко време може да се подигне тензија, кратак рок уз уважавање минимума захтева може да буде најмањи заједнички именитељ, каже Пејић.

Локални избори и(ли) београдски избори

Ђорђе Вукадиновић каже да је бесмислено да се београдски избори одржавају 2. јуна, а онда месец или два касније исти грађани поново излазе на биралишта на општинске изборе.

“То је просто небрањиво. И замислите обрнуто – шта би СНС рекао да власт тражи да се у месец, два дана два пута гласа и то на локалним изборима, не на републичким”, каже Вукадиновић.

Дејан Вук Станковић пак каже да то треба посматрати са становишта технологије одвијања изборног процеса и припреме странака за тако нешто.

“Београдски избори су додатак и аутономна тема. Због чега би их ми спајали с овим другим изборима? Они су произашли од потпуно других околности из којих произилазе ови други избори који се тичу локалних самоуправа. Другачији су разлози за њих. Е сад ми треба да спојимо вештачке разлоге и да подесимо датум како ће опозицији да одговара да максимализује своје шансе, а све време опозиција хоће радикално да делегитимише власт и то преко улице и преко употребе западних центара моћи”, наводи Станковић.

Ипак, додаје, није немогуће да се догоди да избори буду истог дана и да и тај захтев буде испуњен.

Од 17. децембра до 2. јуна – како ће ко гласати

Пејић сматра да је опозиција у проблему, због пасивизације гласача. Највећи задатак опозиције је да дигне тензију у позитивном смислу и активира оне који су гласали за њих, јер је настала промена на политичкој сцени, а може и комбонаториком са новим ДСС-ом.

Како време одмиче, према истраживањима, указује Пејић, власт нема толико гласова у апсолутном смислу колико опозиција има мање.

Тако наводи да ће СПС остварити добар резултат заједно са напредњацима, а има оних који ту одлуку не подржавају.

На дужи рок се поставља питање како ће то изгледати. Нико се идентитета није одрекао, СПС ће имати своје одборнике, моћи ће да напусте владајући коалицију – теоретски, каже Пејић и поставља питање како ће се изборити за место у политичком смислу, кроз активну политику.

Уједињење са партијама власти гледајући у бројкама је добро, наводи Пејић.

Кључни су београдски избори 

Кључни су београдски избори. Онај ко добије београдске изборе, тај резултат би се прелио свуда. Опозиција мора да се удружи, да ли да се окупе око "Србије против насиља", изричит је Пејић.

Не видим да може нови ДСС да направи договор са Несторовићем на начин и како разговарају. Нови ДСС може да монополизује десну страну политичке сцене или да оду у СПН, навео је примере Пејић.

Према његовим речима, Народна странка је неоправдано доживела дебакл, платили су цех многим стварима. Странка Мирослава Алексића је преузела њихово бирачко тело, у расподели карата боље је прошао, навео је Пејић.

Много се прича о тактикама, а најмање о политици, не само у Београду, него и у Републици. Ретко можете чути политичке ставове, односно прецизнији став и решења, на пример став према НАТО-у и ЕУ, наводи Пејић.

Постоје оправдане и неоправдане жалбе о медијима, али медији вам не требају ако немате политички став, сматра Пејић.

Које теме треба да доминирају београдским изборима

Одговарајући на питање могу ли се на теми канализације добити београдски избори, Пејић каже да би требало да се добијају и губе избори на ту тему.

"Нажалост, ми смо у таквој ситуацији да су београдски избори подигнути на ниво националних избора, имају много већи значај него главни град“, каже Пејић.

Лично бих гласао за странку која ће поправити шине у Београду да се не цепају гуме на аутомобилу, рекао је он. "Лично бих, али када бих поверовао да ће странка то урадити", подвукао је Пејић и додао да је кључна ствар поверење да ли су способни да то ураде.

"Морам да верујем у њихову добру вољу и способност. Гласао бих за оног ко би поправио канализацију. Бука је велики проблем којим се мало ко бави у Београду“, подвукао је Пејић.

Дејан Вук Станковић сматра од странака и медија зависи шта ће да ставе у фокус кампања.

“Сигурно би било добро да имамо развојне приче о томе како ко види Београд у следеће четири године, када се бориш за место да управљаш градом. Како ко види конкретне проблеме од саобраћајних гужви, дивље градње, паркинга, загађења – то свакако треба да буде део те агенде”, додаје Станковић.

Међутим, напомиње да је годинама аномалична пракса код нас да су готово увек срасли градски и национални избори.

“Увек је то мање-више ишло заједно и то јесте аномалија нашег политичког система која мора да се мења”, наводи Станковић.

Поред тога, наводи и да у тактици политичких странака постоји замисао да ако Београд падне из руку власти, да је то иницијална платформа за напад на републички ниво.

“И то ако посматрате значај Београда и моћ која је концентрисана у Београду може тако и да изгледа, али док год је то заједнички – док се гласа и на локалним и на градским и на покрајинским и на републичким у истом дану, тактичка замисао у вођењу политичке борбе ће бити та”, каже Станковић.

Ђорђе Вукадиновић истиче да свуда грађанима сметају комуналне ствари. Ипак, поручује, ситуација је постављена тако да су све теме безначајне у односу на националне.

"То власт стално форсира – да сваки избори од месне заједнице до Републике и градова су избори 'за' или 'против' Вучића. Тако ће и ово бити референдум 'за' или 'против' Вучића, а не да ли је власт испунила обећање о канализацији", додаје Вукадиновић.

О утицају страног фактора на изборе

Када је реч о утицају међународне заједнице на изборе у Србији, Дејан Вук Станковић каже да Русија и Kина традиционално не желе да се мешају у унутрашње ствари једне државе.

Истиче да тај утицај постоји на више различитих нивоа – политички, економски, симболички.

“И постоји реално, ако ћемо тако, Kина и Русија су на различите начине озбиљни партнери Србије. Међутим, њихове дипломате који заступају те државе, они не доводе у везу своје мисије са посматрањем избора на начин на који и наши политички актери, а и западни политичари реагују на успон и пад либералне демократије у Србији”, каже Станковић.

Вукадиновић пак поручује да се Русија и Kина не мешају, а да у оној мери у којој навијају – подржавају власт.

“Мислим да овде има и вишка те подршке, што власт, наравно, врло вешто користи, али исто тако не одриче се покушаја да излобира и ове западне центре”, додаје Вукадиновић.

Указује да је спољни фактор утицајан, не можемо се правити да не постоји, али да га не треба апсолутизовати.

“Зато је боље да се договарамо и разговарамо унутар себе, чак и када се не слажемо, него да се клањамо било на лево, било на десно”, каже Вукадиновић.

Са друге стране, Пејић каже да се Кина и Русија поприлично мешају, али не у негативном контексту, на различите начине – некад је то ћутањем, а некад на најдиректнији начин.

"Мислим да имамо утицај и мешање и ко год да је на власти није му лако", закључио је Пејић.