Поглавље 8 кочи отварање кластера 2 – заштита конкуренције у фокусу

Већина поглавља за придруживање Европској унији, у кластеру 2 је отворена. За поглавља која се односе на право пословног настањивања и слободног пружања услуга, као и заштите потрошача и заштите здравља, донете су и преговарачке позиције. Због чега је кластер 2 и даље на чекању?

Иако су се стекли услови за отварање кластера 2, то се још није десило. Спорно је, по свему судећи, поглавље 8, односно поглавље које се односи на политику конкуренције иако је већина мерила и ту испуњена.

"Ми на страни заштите конкуренције, када је реч о правном оквиру, када је реч о институционалном оквиру, када је реч о функционисању тог система, ми немамо примедби од стране Европске комисије, нити у извештајима, нити када је, наравно, реч о мерилима за отварање овог поглавља", каже коoрдинатор Националног конвента за Кластер 2 Душан Протић.

Да је регулатива у највећој мери усклађена са оном у Европској унији и да су учињени значајни помаци, сагласни су и други чланови радне групе Националног конвента о Европској унији за преговарачко поглавље 8, али указују на то да и даље има проблема.

"Имамо веома чест случај да долази до такозваних рестриктивних и недозвољених споразума између учесника на тржишту. Имамо случај да се договоре три-четири јака учесника да истовремено подигну цене, као што је скоро био случај", наводи професор Економског факултета у Нишу Бобан Стојановић.

Да ли је потребан нови закон о заштити конкуренције

Има мишљења да је потребно донети нови закон о заштити конкуренције који ће дати већа овлашћења Комисији за заштиту конкуренције, посебно у делу прикупљања доказа, кажњавања и доношења одлука.

"Код нас је доста фокус на област рестриктивних споразума или злоупотребе доминантног положаја и ту може да се каже да смо некако задовљни, а у области концентрације – ту постоји највећа мањкавост у погледу конкуренције", истиче проф. Иван Ђекић, члан Радне групе за политику конкуренције.

Брисел интересују јавне набавке

По свему судећи, Брисел ипак највише занима усклађеност државне помоћи са европским правилима и процес јавних набавки. То се налази и у четвртом стубу плана за Западни Балкан.

"Проблематика државне помоћи, усклађивање са европским правилима о додели државне помоћи је оно што ће се дефинитивно наћи у тој агенди", истиче Ранка Миљеновић, координаторка радне групе за поглавље 8.

Све земље Западног Балкана, па и Србија, тренутно раде на агенди у којој се дефинишу реформе и циљеви на основу чега ће земље повлачити део од опредељених шест милијарди евра.