Спољна политика Србије у протеклој години – између рата, ЕУ и борбе за КиМ

Предраг Рајић навео је да се може констатовати да је спољна политика Србије у години на измаку, политика континуитета, истакавши да је наша политика "мултивекторска".

"Остали смо на европском путу, главни спољнополитички приоритет остаје чланство у ЕУ, уз сталну дипломатску борбу за очување територијалног интегритета и побољшавање ситуације у вези са КиМ. Такву политику, било је јако тешко очувати, с обзиром на чињеницу да је дошло до обнове Хладног рата, који је можда и суровији него претходни", навео је Рајић.

Наша земља се суочила са великим притисцима у вези са Косовом и Метохијом, није отворен ниједан нови кластер у преговорима са ЕУ, али су представници Уније и велики број лидера држава чланица послали поруку да и Србија, као и цео Западни Балкан имају подршку на европском путу.

"Побољшање српско-америчких односа" 

Рајић каже да је Београд успео да развија односе са свим међународним партнерима, упркос тешкој ситуацији, као и да су унапређени односи са регионалним геополитичким играчима, попут Турске, Азербејџана или Кине.

"У овој години почели смо и да убирамо плодове осетног побољшања српско-америчких односа. То можете видети и на КиМ, где су Американци једини покушали нешто да учине у смиривању тензија и обуздавању Аљбина Куртија у намери да изазове оружане сукобе", наводи Рајић.

Додаје и да се побољшање види и у "обиму и врсти инвестиција у нашу привреду из САД", као и да је то важно јер не можемо да остваримо "ни минимум, нити оптимум националних интереса без присних односа са САД".

О развоју регионалне сарадње 

У емисији Свет и ми у 2022, Рајић је рекао да је један од фокуса Србије у спољној политици и развој регионалне сарадње, где је углавном било успеха током претходне године. 

"Кроз пројекат 'Отворени Балкан', заокружили смо иницијативу која постоји већ дуго: да се ојачају односи у региону и да се предност дâ економији, а да се политичке разлике оставе по страни. Успели смо да обновимо и на највиши степен подигнемо односе са Северном Македонијом", навео је Рајић.

Према његовим речима, када је реч о Албанији, изабран је курс који је прихватила и Тирана, а то је да сарађујемо на оним питањима која су од заједничког интереса и општег значаја, док питања у којима се разликујемо, попут КиМ, стављамо у други план и не инсистирамо на ономе што нас дели, већ на ономе што нас спаја.

"Успели смо да обновимо и односе са Црном Гором. У Босни и Херцеговини ћемо тек видети како ће се одвијати ситуација након промене власти у Сарајеву. Односи са Бања Луком су никад ближи. То не можемо ни да посматрамо као регионалну сарадњу већ као јачање односа унутар истог српског националног корпуса", навео је Рајић.

Када је реч о Хрватској, каже, навео је да се "плаши да ће ту односи увек бити умерено хладни, пре свега због става Загреба, иако Београд покушава да те односе побољша".

Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност закључује да се односи развијају и са другим суседним државама, попут Румуније и Бугарске, а да су на историјском максимуму са Мађарском.