У расцепу између Куртијевих потеза и изјава Американаца, има ли решења за кризу на северу КиМ

У месту Рударе данас је одржан протест на којем је затражена правда за ухапшене Дејана Пантића, Миљана Аџића и Слађана Трајковића и да се са севера повуку специјалне снаге косовске полиције.

Професор Факултета политичких наука у Београду Славиша Орловић рекао је за РТС да је приметио неколико нових ствари на данашњем протесту - другачије говорнике, другачију реторику и другачије поруке.

Наиме, истакао је да су овај пут говорили и људи који нису само чланови Српске листе и да је послата порука јединства у различитости, односно јединства око заједничког циља упркос вредносно-идеолошким разликама. Орловић указује и да је истакнуто да се Срби служе демократском борбом, демократским средствима и ненасилним отпором.

Орловић указује да је ове године више пута ишао на Косово и Метохију и да је последњих годину дана, а нарочито последњих шест месеци приметан атак Куртијевих снага на северу - све чешћи претреси, контроле, кажњавања.

"Био сам у августу на КиМ и у то време, инсталирали су полицијске базе на северу Косова, на приватном поседу. Ту имамо демонстрирање силе и производњу страха, узурпацију приватних парцела проглашењем државног интеерса, јавног интереса. Читава западна цивилизација и теоретски и практично почива на приватној својини, људи бране своје куће, своја огњишта. Некада је била легитимна борба тзв. ОВК, а сада није легитимна мирна реакција на хапшења без образложења", навео је Орловић.

Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, наводи да Аљбин Курти акумулира кризе, надовезује једну на другу, па се више и не види који је случај који треба да решавамо. Указује да он покушава да наметне своје циљеве и да то координише са западним држвама.

"Он покушава да уради две ствари - да покаже да косовске снаге безбедности треба да контролишу читаву територију Косова, а друго је промена парадигме по којој би сваки технички разговор и дијалог требало да крене од претпоставке да је Косово независни ентитет. На све то имамо западне државе које све то не само да толеришу, него координирају јер се врши паралелан притисак да Србија пристане на француско-немачки план", навео је Митић.

Истиче да Београд чини све што може на свим дипломатским нивоима да избегне даљу ескалацију.

Како ко види Заједницу српских општина 

Поводом изјаве Аљбина Куртија да уклањање барикада не може искључити жртве, Орловић каже да поруке треба читати стратешки и тактички. Подсећа на поруке високих званичника, попут оне Габријела Ескобара да барикаде треба да уклоне они који су их поставили.

"Имамо синхронизоване изјаве амбасаде САД у Приштини и Београду и британских амбасада у Приштини и Београду и изјаве Кристофера Хила, који није обичан амбасадор по свему судећи, и Ескобарова, да треба имплементирати ЗСО при чему се интерпретација шта је ЗСО креће од интерпретације Приштине да неће нову Републику Српску до идеје да је то невладина организација и изјаве шефа ЕУ у Приштини који каже да је то заједница мултиетничких општина", указује Орловић.

Орловић каже да је небитно како се зове, али да је суштина да се обезбеди опстанак за Србе са неком аутономијом, нарочито на северу Косова, али и на југу.

"Ако Ескобар и Хил кажу да треба, а они су врховни ауторитети за Приштину, онда постоји несклад између њихових изјава и имплементације и у том расцепу сада функционишемо", навео је Орловић.

Митић наводи да Запад неће натерати Приштину да формира ЗСО, не онако како смо ми мислили када је потписан Бриселски споразум. Ми смо тада повукли наше институције да бисмо добили ЗСО, ми смо учинили своје, али они не. Не само они, гаранти то не поштују и сад хоће да опет тргујемо и преговарамо о томе шта је ЗСО и да нам то продају у оквиру новог пакета везаног за француско-немачки предлог", рекао је Митић.

Он сматра да је то нови трик Француске и Немачке, односно европске администрације и Сједињених Држава које то подржавају.

"Очекују да ми жмуримо и гледамо у страну и да тако признамо да је Косово независно од Србије, да га пустимо да се полако, али сигурно интегрише у међународне организације и да ми ћутимо. И сада се не инсистира на чланству у УН, али први корак је да ми кажемо да је независан ентитет и да ми немамо шта да се мешамо, а следећи корак је да ће тражити Косово у УН и на крају тек признање", наводи Митић.

Резолуција 1244 као мени 

Коментаришући захтев Србије Кфору за повратак до 1.000 припадника српских снага на КиМ, Митић каже да не верује да ће тај предлог бити озбиљно разматран, јер највеће земље НАТО-а третирају Косово као независно.

"Одговор је негативан, они на Резолуцију 1244 гледају као на мени из кога бирају када им нешто одговара", рекао је Митић додајући да је добро што је та резолуција УН поново у фокусу.

Говорећи о подршци Пекинга и Москве Србији у Уједињеним нацијама, Орловић је рекао да не види да су Русија и Кина присутне у овим проблемима.

"Србија неће опет да ратује с НАТО-ом, али мора да води рационалну демократску политику по светским стандардима, да буде у свим преговорима, јер ако нисте за столом, бићете на менију", рекао је Орловић.

С друге стране, Митић каже да је кључна подршка Пекинга и Москве у УН, као и да имамо предност захваљујући политици отпризнавања.

Када је реч о чланству у ЕУ, Митић каже да би пет земаља које не признају независност Косова требало то да блокирају, јер ако једном уђе то питање у Брисел, биће третирано као технократско питање и ширеће се попут канцера.