Бриселски самит о Западном Балкану

Скуп је отворио премијер Албаније Еди Рама рекавши да је Европска унија важна покретачка снага за Балкан, јер без ње регион не би могао проводити постојеће реформе и да све што се дешава, дешава се јер Балкан жели да буде дeо европске породице.

"Ако ова нада избледи, ствари би могле отићи у погрешном смеру. Зато наше питање није шта ће се десити међу нама већ шта ће се десити између нас и Европске уније," запитао је Рама, саопштено је из Већа за регионалну сарадњу.

Вишегодишњи акциони план за Регионални економски простор на Западном Балкану (МАП), којег је припремило Веће за регионалну сарадњу, а који су лидери из шест економија Западног Балкана подржали на самиту Берлинског процеса 12. јула 2017. године у Трсту, је у средишту пажње разговора и наведен као искорак ка заједничком циљу региона, а то је чланство у Европској унији.

"Имамо план за напредак региона и сада га само требамо провести," рекао је генерални секретар Већа за регионалну сарадњу Горан Свилановић говорећи на панелу "Пословна перспектива све боља, али се реформе морају наставити".

"Вишегодишњи акциони план за Регионални економски простор у шест економија Западног Балкана је јасан план којим су предвиђена побољшања у области трговине, уз све оно што је већ до сада урађено да се обухвате трговина услугама и уклањање нецаринских баријера, али и да се изнађу начини како привући инвестиције и тако учинити регион конкурентнијим", навео је Свилановић.

Свилановић је навео да вишегодишњи акциони план обухвата и омогућавање мобилности стручњака, истраживача, иноватора, студената и других путем отклањањем постојећих препрека, и на крају, али од пресудне важности, дигитализацију и дигиталну интеграцију региона.

Према годишњем извештају о спровођењу стратегије "Југоисточна Европа 2020" Већа за регионалну сарадњу за 2017. годину поновни раст запослености представља причу о успеху.

Економије Западног Балкана су успеле да током претходних пет година тржишту рада додају скоро 400.000 радних места.

Иако се учинак разликовао од једне до друге економије, очекује се да ће се овај очигледан тренд раста наставити и током следеће године.

Ипак, упркос овим охрабрујућим резултатима, Балкански барометар за 2017. годину Већа за регионалну сарадњу показује да незапосленост остаје највећа брига грађана у региону, што је потврдило њих 67 одсто.

Генерални директор у Европској комисији за европску политику суседства и преговоре о проширењу Кристијан Данијелсон рекао је да међу лидерима са Западног Балкана постоји велика преданост да се оствари помак ка реформама на путу ка приступању Европској унији.

"За неке економије би било болно, али би донело жељене резултате. Видели смо промену у смеру економских модела у региону који су охрабрујући.

Потенцијал региона лежи у регионалној сарадњи. У блиској сарадњи са Већем за регионалну сарадњу, тренутно радимо на Регионалном економском простору, јер га видимо као снажног покретача раста и отварања радних мјеста у региону који ће донијети користи за људе. Не ради се о алтернативи проширењу Европске уније већ о загријавању за њу", навео је Данијелсон.

Иначе, бриселски скуп је окупио око 200 људи, међу којима су неки од водећих политичара и доносилаца одлука са Балкана, који разматрају будућност Западног Балкана, уз посебан осврт на незапосленост као горући проблем региона и бројне очекиване реформе на путу ка приступању Европској унији.

Скуп су организовали Пријатељи Европе, водећа стручна организација са седиштем у Бриселу, уз подршку Европске комисије, Већа за регионалну сарадњу, фондације Конрад Аденауер, Развојног програма Уједињених нација (УНДП) и Фондације браће Рокефеллер, одржан је данас у Бриселу.