Какве поруке шаље свечаност полагања заклетве

Заклетве шефова држава нису трпеле суштинске промене. И претходни председници углавном су се заклињали да ће чувати суверенитет и интегритет, права и слободе, мир и благостање, Устав и законе и савесно и одговорно поступати.

"Да ћу дужност председника Републике обављати предано и вредно, да ћу се придржавати Устава и закона и других одлука Народне скупштине", рекао је Јосип Броз Тито у својој заклетви.

Текст заклетве одређује Устав, а онај из 2006. године додао је и очување Косова и Метохије. Није познато да се у било којој другој земљи у Европи помиње део њене територије у председничкој заклетви.

"То је нешто од централног политичког императива, јер се налази у преамбули Устава", каже Мирослав Ђорђевић из Института за упоредно право.

Осим текста све оно што прати полагање заклетве није уређено.

Секуларне или не, у већини земаља чућете председника који држи руку на Библији, да се на крају обраћа Богу. Не и у Србији.

"Слична је ситуација присутна у Словенији. Имамо примере држава где се онај ко полаже заклетву може одлучити – Немачка, Аустрија, Пољска. То су углавном државе код којих је текст заклетве прописан, али се оставља на ономе ко полаже заклетву да ли ће додати 'тако ми бог помогао' на крају или неће, зависно од својих уверења. Имате државе ЕУ у којима је религијски елемент сваке заклетве обавезан – Румунија, Хрватска", објашњава Ђорђевић.

Заклетва се полаже у Скупштини. Када је полагао Томислав Николић били су присутни председнички кандидати. Сада ће бити позвани бивши председници Србије и Југославије. Химна је неизоставна нит, али и "Востани Сербије". Новина је Устав, испод којег ће бити Мирослављево јеванђеље.

"Када се човек у нешто заклиње, онда се подразумева да постоји нешто што је изнад и изван закона. Зато се заклетва по правилу полаже на нешто што је светиња. Све што људи могу да мењају попут Устава и закона, то нису светиње, то су конвенције", наводи хералдичар Драгомир Ацовић.

Стари председник ће новом уручити државни печат.

"У неким земљама државни печат се заиста преузима. То је међу бившим комунистичким земљама прва установила, нажалост, Украјина. То је познат принцип. Некада је важило то кад се врши смена прво се поломи претходни државни печат да се не би вршило антидатирање са њим", истиче Ацовић.

Новог председника испред зграде Председништва чекаће постројене почасне чете свих родова војске и гардијски оркестар, а начелник Генералштаба предаће му рапорт. Предајом државног печата и председничке стандарде, односно заставе, почеће и мандат шефа државе.