ЕУ у више брзина, Балкану запећак или посебан статус

Десет година је и рок у којем ЕУ тек треба да сагледа да ли ће и у којем виду бити у стању да у чланство прими, или да утврди "прелазни статус, неко повлашћено партнерство" пре свега за Црну Гору и Србију, које преговарају о чланству.

Европски комесар Јоханес Хан нуди подршку ЕУ за стварање јединственог тржишта Западног Балкана које би подстакло економски бољитак и раст региона, мада још није јасно којим би се механизмом то остварило, а несумњиво би било потребно више година да се осете први резултати.

То би значило да земље региона саме у највећој мери морају да се потруде да преуреде инфраструктуре, привуку засад врло скромне иностране инвестиције и дођу на праг Уније, тек кад њихове привреде по конкурентности и друштва по демократском развоју дођу до нивоа да уносе додату вредност у Унију, а не да уђу као сиромашни рођаци с празном касом и несређеном правном државом.

Берлински процес опоравка региона засад је дао мало опипљивих резултата, сагласне су и дипломате ЕУ у Бриселу.

Шпански премијер Маријано Рахој каже да ЕУ спрема нешто налик Маршаловом плану од више десетина милијарди евра за Африку, с циљем да се отклоне корени сиромаштва и масовне навале, безбедносне претње имиграната Унији.

О неком таквом плану за Западни Балкан, међутим, нема помена, иако је Западни Балкан такође на удару имиграције, а безбедносно одатле прете затегнутости и сукоби, што је и председник Европске комисије Жан Клод Јункер ставио до знања америчком потпредседнику Мајку Пенсу.

Земље Западног Балкана су од демократских заокрета добиле више милијарди директне помоћи од институција и држава ЕУ, мада је од Брисела наметнути модел приватизације и отварања тржишта, у чему је Србија без разлога и нужне заштите предњачила, довео до тога да је тржиште региона било веома повољно за државе ЕУ и дошло је до преливања трговинског вишка од близу сто милијарди евра у корист чланица Уније.

То је значило и мањак за државе региона, које су морале да се задужују на светском тржишту, па сад укупно, укључујући најзадуженију по становнику Хрватску, имају спољни дуг већи од сто милијарди евра.

Да је намера да се направи заокрет у развоју и изградњи ЕУ веома узбудила многе чланице Уније, сведочи и изјава Андреја Пленковића, премијера Хрватске, чланице ЕУ, али и земље која је економски и безбедносно једном ногом на Западном Балкану, да је влада у Загребу озбиљно забринута због плана да се установи "ЕУ у више брзина".

Пленковић упозорава да "ЕУ у више брзина", кроз брже обједињавање неких чланица око економског јачања зоне евра, изградње европске одбране или удруживања снага у сузбијању тероризма и имиграције, могло довести до тога да ће у ЕУ бити формиране категорије с једне стране слабих, а с друге моћних земаља које ће суштински одлучивати "о свима и свачему".

Засад је у структурама ЕУ тек почело да се разматра шта учинити са западнобалканским земљама које би у идућим годинама спровеле све реформе и закуцале на врата Уније, пренели су извори ЕУ у Бриселу.

Утолико пре што је у институцијама и дипломатским канцеларијама чланица ЕУ такође зазвонило звоно за узбуну због опасности да претеће затегнутости последњих година од Брисела "запуштеном региону" доведу до сукоба и нестабилности који би неминовно угрозили и Унију.

Ништа, међутим, не јамчи да ће разјашњавање око тога какав ће бити приступ Западном Балкану, односно хоће ли се регион чињенички наћи у запећку, моћи да уследи у неко догледно време.

То је тешко замислити у часу кад нема на видику јасног расплета око и даље само пригушеног сукоба унутар чланица Уније о кључном питању да ли је могуће остварити јединство и реформе за темељни опоравак ЕУ, будући да неке државе мисле да је нужно снажније обједињавање, а друге да би нека овлашћења требало с институција ЕУ вратити на националну раван.

Управо крећу тешки преговори о изласку Велике Британије из чланства ЕУ, који су уздрмали саме темеље Уније и само појачали одбојност у не малим деловима грађана земаља Уније и политичким снагама према уласку нових земаља у чланство.

То је још појачано озбиљним сукобом ЕУ и Турске и захтевима многих политичких сектора и неких влада Уније да се прекину ионако деценијама дуги и без изгледа на успех преговори о чланству с Анкаром.

Хрватски премијер Пленковић је забринуто предочио да би стварање моћног, богатог клуба или клубова унутар ЕУ, ако би остале чланице биле препуштене саме себи, "само још ојачало антиевропске покрете у свим земљама... а такав сценарио никако није добар".

Западни Балкан је већ "запуштен и запостављен", јер је ЕУ у земљама региона суштински давала предност екипама на власти за које је сматрала да значе стабилност, али мало је било подршке алтернативама које би значиле демократски и економско-социјални бољитак, посебно на Косову и у БиХ.