Лихт: Србија има могућност да иде ка ЕУ или да остане сама

Соња Лихт је у разговору за Танјуг истакла да "свако ко тврди да постоји план Б говори апсолутну неистину, јер не постоји друга озбиљна интеграција на политичком, економском и безбедносном нивоу, нити нас било ко зове".

На крају године у којој су отворена прва поглавља у преговорима са Европском унијом, Соња Лихт додаје да се нада да је Србија релативно близу свеопштег консензуса да жели успешну и развијену земљу.

Србија, према њеном мишљењу, има две могућности - да иде ка ЕУ, с надом да ће Унија опстати и ојачати, или да остане сама на "периферији периферије" са неизвесним изгледима да "преживи" разноразне налете које са собом носи глобализација.

Упитана да ли је Европа исти онај "сан" који смо сањали пре 10 година, а према речима премијера, тек отварањем поглавља "досањали", Соња Лихт одговара да је Европа суочена са многобројним изазовима, али да је и даље најуспешнији мировни пројекат у историји човечанства.

На простору Европске уније се није десио ниједан рат, нити отворени конфликт откад је настала ЕУ, иако је Европа континент сукоба током целе историје, подсећа директорка Београдског фонда за политичку изузетност.

Према њеним речима, то је сасвим сигурно због тога што је ЕУ, као мировни пројекат, успела да утиче на све своје чланице да одустану од "политике другим средствима" и да нађу компромис.

На примедбе евроскептика да ће Србија на путу ка ЕУ ићи уз компромисе или условљавања, Соња Лихт одговара да интеграције не значе прећутни пристанак на све што се стави пред Србију.

"То није преговарање два једнака партнера и не може бити, јер не приступају они нама, него ми њима и ми морамо да испуњавамо одређене услове. Али, кад говоримо о условаљавању, ми том термину дајемо негативан предзнак који не заслужује", каже Соња Лихт.

Те услове она пореди са пријемним испитом за Медицински факултет или Математичку гимназију.

"Не можете куц-куц на врата и да постанете студент. Чекајте да видимо да ли сте ви способни, можете ли да похађате Математичку гимназију. Ако постоје услови за уписивање на неки факутет, како ми онда замишљамо да будемо чланица једне озбиљне интегарције, а да услова не буде", запитала је и опазила да Европске уније одавно не би било да се тако понашала.

Преговори свакако јесу све тежи, нагласила је Соња Лихт, јер је и ЕУ имала доста негативних искустава, али истиче да није тачно да представљају само наметање европских услова.

На питање да ли је Косово "пријемни испит" за ЕУ, Соња Лихт одговара да Косово јесте испит утолико што смо добар део положили тиме што је потписан Бриселски споразум, а да други део представља примену.

Није случајно, каже директорка, што је Косово потписало Споразум о стабилизацији и придруживању и што је први пут у уговорном односу са ЕУ, јер то значи да су погрешна тумачења по којима се само од Београда нешто тражи, а од Приштине ништа.

"Негде на средини је оно што се зове компромис. Према томе и једни и други ће морати озбиљно да раде на примени договореног, укључујући и оснивање ЗСО, дакле на нормализацији стања", каже Соња Лихт.

"Различити ставови о европским интеграцијама подстичу дебату у друштву"

Наводи да Србији до сада нико није рекао да ће на крају пута морати да призна независност Косова и подсећа да ни пет земаља ЕУ то није учинило.

Верује, међутим, да ће се једног дана у Србији отворити озбиљна дебата о томе какав модел односа са Косовом желимо - модел западне и источне Немачке или неку другу формулу.

"А, можда ће једног дана генерације које долазе рећи - доста је било, најбоље је за обе земље да једна другу препознају, признају и на тај начин преузимају комплетну одговорност за сваког свог грађанина, као и за целу државу", каже Лихт, али истиче да то остаје за време кад се преговори једном заврше.

Говорећи о различитом односу према европским интеграцијама који имају председник и премијер Србије, она не мисли да је то велики проблем, али верује да је важно да постоји што шири консензус о томе на који начин ће Србија учествовати у том процесу.

Различити ставови подстичу дебату у друштву, па зато ни скепса према том питању није "страшна".

"Верујем да процес евроинтеграција може да буде успешан уколико је резултат сталне дебате целог друштва. О томе шта се преговара води рачуна тим под руководством Тање Мишчевић, али ми треба да дебатујемо какву Србију желимо да остваримо и како преговори могу да нам помогну у остваривању такве Србије", закључује Соња Лихт.

Додаје и да однос Србије и Русије није тема која се на било који начин, директно или индиректно, помиње у преговорима, али наглашава да је постепено усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ питање које ће се пратити током целог процеса преговора.

Директорка, међутим, примећује и да се односи и политике у свету брзо мењају у зависности од криза које наступају.

"Русија није тема, јер није чланица ЕУ. Можда ће једном у будућности да буде, али можда ће то бити другачија Унија. Ништа није искључено. До пре годину дана свако би искључивао посету америчког државног секретара Џона Керија Москви, као и то да ће Путин бити до те мере срећан што га види у Москви, па се то десило", каже Соња Лихт.

Важно је, како је рекла, да је Немачка поново "открила" Србију и Балкан, а у којој мери ће то откриће донети конкретне резултате зависи превасходно од нас.

"Западни Балкан био је пролетос потпуно одсутан са свих радара у Немачкој, али се то променило пре свега зато што су уочени позитивна улога и конструктиван однос Србије током избегличке кризе", сматра Соња Лихт и додаје да је Немачка показала веома одговоран однос према Србији.

"У Немачкој је препознато да смо ми итекако близу западној Европи, да смо први сусед, да њихова стабилност и безбедност тих земаља у огромној мери зависе од тога како ће се Балкан понашати и зато је препознато као апсолутно неопходно да се подрже преговори са Србијом", каже Соња Лихт.

Наводи да је изузетно важно што је први пут после много година једна велика фракција у немачком парламенту, Социјалдемократска партија, усвојила декларацију о западном Балкану који говори о будућности региона у ЕУ.

"До сад смо препознавали по неко име, некога ко би у име немачког парламента дошао са списком услова које Србија треба да испуни да би почела преговоре, а сад имамо озбиљан документ, који је критичан према земљама региона, али и према ЕУ, јер није довољно подстицала регион на његовом путу ка ЕУ", каже Соња Лихт.

Истиче да је Немачка поново открила Србију и Балкан, да се у тој земљи променила атмосфера и да смо опет на радару.

"А у којој мери ће то ново откриће донети конкретне резултате, много зависи од Србије", истиче Лихт и додаје да је Немачка, најмоћнија економија ЕУ, заинтересована за инвестиције, интензивирање образновних и културних контаката.

Оценила је да је Србији отварањем поглавља у преговорима са ЕУ дата права шанса, после које више не сме да тражи алиби у неком другом, већ је сама одговорна за усклађивање својих стандарда са нормама и вредностима ЕУ.

"Пре него што смо добили поглавља, много тога смо с правом замерали, говорећи да није у реду што је још 2003. године у Солуну обећано свим земљама западног Балкана да ће бити део ЕУ, а да се ништа није дешавало. Сада смо, међутим, ми на потезу", упозорава Соња Лихт.

Сматра да је, с обзиром на то како сада функционишу српске институције можда прерано мислити на 2019. као годину у којој Србија може да испуни свој део обавеза у европским интеграцијама.

"Морамо ефикасније мењати себе, начин понашања, функционисање државе", каже Соња Лихт.

Истиче да Србија мора да јача све три гране власти, посебно законодавну и додаје да цело друштво треба да се укључи у процес европских интеграција.

Примећује да Европа живи много комплексније време, да је суочена са многобројним изазовима, те да је зато разумевање европских процеса изузетно важно.

Наглашава да се на примеру других држава показало да ход ка ЕУ није нужно и пут ка светлијој будућности, јер све зависи од онога ко хода, а не само од циља.

Навела је примере земаља које су 2004. године ушле у ЕУ, а које су, као и Србија, имале предисторију једнопартијског система и изнела уверење да ће се сви проблеми решити доласком на Запад.

"Испоставило се да то није тачно, па је било различитих нивоа разочарања", закључила је Соња Лихт.