Посланици о избору тужилаца

Министар правде Никола Селаковић рекао је да је Влада Србије проследила парламенту листу с предлозима више кандидата за избор јавних тужилаца за организовани криминал и за ратне злочине.

За 19 виших јавних тужилаштава и 33 основна јавна тужилаштва у Србији предложен је по један кандидат, навео је Селаковић и додао да сви кандидати испуњавају законом предвиђене услове.

Они су, иначе, изабрани са листе коју је Државно веће тужилаца упутило Влади Србије, а након спроведеног поступка избора кандидата.

Селаковић је навео да се на листи кандидата за избор тужиоца за организовани криминал налазе актуелни тужилац Миљко Радисављевић, адвокат из Чачка Младен Ненадић, јавни тужилац у Апелационом јавном тужилаштву у Београду Томислав Килибарда и заменик јавног тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у Зајечару Соња Милићевић.

За тужиоца за ратне злочине кандидати су заменик јавног тужиоца у Првом основном јавном тужилаштву у Београду Снежана Станојковић, судија у Апелационом суду у Новом Саду Дејан Терзић, заменик Републичког јавног тужиоца Ђорђе Остојић, као и заменици тужиоца за ратне злочине Милан Петровић и Мирољуб Виторовић.

За тужиоца Вишег јавног тужиоца у Београду предложена је Наташа Кривокапић, за тужиоца Првог основног тужиоца Љубивоје Ђорђевић , за тужиоца Другог основног тужилаштва Небојша Поповић, за тужиоца Трећег основног тужилаштва Борис Павловић.

Селаковић је рекао да је ово први пут у нашој историји да промена владе није била праћена променом носилаца јавнотужилачке функције и подсетио је да су тужиоци који су избрани крајем 2009. године одслужили свој мандат у потпуности, оценивши да то "ову владу разликује од свих претходних, што је велики напредак".

Влада је предложила укупно 54 кандидата за јавнотужилачка места од укупно 85, навео је министар правде, док ће за недостајућа места, Веће тужилаца обавити додатне разговоре с кандидатима који су већ прошли први круг селекције.

У том смислу Селаковић је рекао да очекује да Државно веће тужилаца ускоро изађе с новим предлозима, указујући да је први пут процедура кандидовања спроведена на компликован и детаљан начин, тако што је обављен разговор са свим кандидатима, њихови резултати цењени на основу критеријума и мерила, а саслушани су и њихови предлози и визије за организацију рада тужилаштава за која су конкурисали.

"Уверен сам да ћемо после овог посла добити додатни квалитет у раду тужилаца", поручио је Селаковић.

Опозиција: Нема јасног критеријума за избор јавних тужилаца

Посланици опозиције оценили су да нису јасни критеријуми на основу којих су предлагани кандидати за јавне тужиоце и истакли да је у тај процес уплетена политика, што су представници владајуће већине одбацили.

Шефица посланичке групе Демократске странке Наташа Вучковић, рекла је да је за ту странку збуњујуће то што има више кандидата за поједине функције и што Државно веће тужилаца није било у могућности да одреди једног кандидата, већ је оставило скупштини да бира.

"С обзиром на став да Скупштина треба да се максимално повуче из избора тужиоца и судија, ово није добро решење и када погледамо акциони план за поглавље 23, једна од главних ствари је да се скупштина ослободи надлежности у избору тужиоца и судија", нагласила је Вучковићева.

Како је додала, важно је да правосуђе одлучује о кадровским питањима на нивоу правосуђа, и да се остале гране власти не мешају.

Шеф посланичке групе Социјалдемократске странке Марко Ђуришић такође је истакао да је једна од највећих замерки Европске комисије било уплитање законодавне власти у извршну, и истакао да се то очигледно дешава и у овом процесу бирања тужилаца.

Ђуришић је такође навео да је интересантно то што није утврђен по један кандидат, већ је парламенту предложена листа кандидата.

Самостални посланик Борислав Стефановић рекао је да избор тужилаца фрапантан пример уплитања политике у рад правосудних органа и да су врло чудни и недефинисани критеријум за избор тужилаца у различитим тужилаштвима у Србији.

Стефановић је навео да у многим тужилаштвима махом нису бирани први са ранг-листе.

Посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић рекао је да се у избору тужилаца ради о "лову у мутном" и избору лица, додуше, како је навео, не свих, која не испуњавају услове.

Посланик Српске напредне странке Александар Мартиновић рекао је да та странка сматра да је процедура спроведна до краја и да су влада и ресорни одбори добро урадили свој део посла.

Навео и да се нада да ће у дану за гласање бити изабрани најбољи могући кандидати, а да СНС ко год да буде изабран жели пуно успеха и да свој посао раде законито, објективно и непристрасно.

Неђо Јовановић из Социјалистичке партије Србије је рекао да је избор тужиоца транспарентан и да је процедура била јасна, односно да је Државно веће тужилаца разговарало и оценило кандидате, списак проследило Влади Србије, а влада парламенту.

До краја данашњег заседања очекује се да ће посланици гласати о предложеним кандидатима и изабрати будуће тужиоце.

ДС негодује због начина сазивања седнице 

Шефица посланика ДС Наташа Вучковић рекла је новинарима да та странка најоштрије протестује због начина сазивања нове седнице, будући да је посланицима стигао сазив у суботу поподне, наводећи да је то учињено без икаквог оправданог разлога.

Протесте због начина сазивања и предлога начина за расправу исказали су и шеф посланика СДС Марко Ђуришић и посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић.

Одговор им је стигао од шефа посланика СНС Зорана Бабића, који је подсетио на праксу са седнице из децембра 2009. године, када су спојене по хитном поступку 22 тачке. 

Самостални посланик Борислав Стефановић предложио је парламенту да у дневни ред нове седнице уврсти измене Закона о рехабилитацији како би се, како је рекао, онемогућио покушај покретања поступка рехабилитације оних који су сарађивали са окупаторима и прогонили антифашисте. Тај Стефановићев предлог скупштина није прихватила.

На седници коју је сазвала председница парламента Маја Гојковић пред посланицима ће се наћи и више законских предлога међу којима су предлози за измену закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Закона о тржишту капитала, Закона о порезу на добит правних лица, Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, саопштено је из парламента.

Скупштина Србије ће разматрати и Предлог закона о привременом уређивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис, Предлог закона о изменама и допунама Закона о научноистраживачкој делатности, Предлог закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, Предлог закона о заштити земљишта, које је поднела Влада Србије. 

Посланици ће разматрати и измене закона о републичким административним таксама, Предлог закона о преузимању обавеза Јавног Предузећа "Србијагас" Нови Сад према привредном друштву "Нафтна индустрија Србије" а.д. Нови Сад и претварању тих обавеза у јавни дуг Републике Србије.

Такође ће разматрати и Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму (Пројекат за унапређење конкурентности и запошљавања) између Републике Србије и Међународне банка за обнову и развој, Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Сосијете Женерал Банка Србија а.д. Београд, за измиривање обавеза Јавног предузећа "Србијагас" Нови Сад по основу уговора о дугорочном кредиту за изградњу разводног гасовода Александровац–Брус–Копаоник–Рашка–Нови Пазар–Тутин.

На дневном реду ће бити и Предлог закона о задругама, Предлог закона о привредним коморама, Предлог закона о централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре, Предлог закона о изменама и допунама Закона о приватизацији, Предлог закона о изменама и допунама Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације и Предлог закона о обнови након елементарне и друге непогоде.