Селаковић позвао посланике да подрже сет правосудних закона

Посланици су у начелу разматрали девет закона из области правосуђа, међу којима су Предлог закона о извршењу и обезбеђењу, којим се уређује поступак у коме судови и јавни извршитељи принудно намирију потраживања извршних поверилаца, поступак обезбеђења потраживања и положај јавних извршитеља.

Посланик СДС-а и некадашњи државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен рекао је да ће поновно увођење жалбе успорити правосуђе и начинити велику штету привреди.

Предложени закон о обезбеђењу и извршењу, према његовим речима, има добра решења, попут повећања надлежности извршитеља, али ће поновно увођење жалбе проузроковати да најмање шест месеци до годину дана неће моћи да се изврши ниједна правоснажна судска одлука.

"Страшно ће порасти број неизвршивих обавеза", упозорио је Хомен, на шта је министар правде Никола Селаковић рекао да су домаћи судови врло вешто по самом доношењу решења о извршењу рачунали предмет као решен, чиме су довели до нагомилавања милиона предмета који суштински нису били решени.

Селаковић је подсетио да је по први пут уведена дисциплинска одговорност судија, па ће на тај начин бити кажњени сви они који пролонгирају доношење одлуке после шест месеци.

Подршку предложеним законима најавиле су СПС и СНС, из које је поручено да нова законска решења о извршењу и обезбеђењу воде рачуна не само о потпуно легитимним интересима извршних поверилаца, него и извршних дужника.

"Зато поздрављам што сте у предлог закона унели могућност жалбе", рекао је напредњак Александар Мартиновић, који је и председник скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство.

Примедбе на могућност затварања за јавност седница ВСС и ДВТ изнели су посланици ДС и посланичког клуба СПО-ДХСС, а министар Селаковић објаснио је да је јавност у раду та два тела прописана начелно, а да ће пословницима бити наведени изузеци.

Посланица ДС Весна Мартиновић изразила је бојазан да ће низом предложених одредби у сету правосудних закона бити заобилажене препоруке из извештаја Европске комисије о напретку Србије ка ЕУ, а као пример је навела ВСС и ДВТ.

Она сматра неприхватљивим могућност искључивања јавности Пословником та два органа уколико је прихваћено начело да они морају да раде јавно и транспарентно.

"Неко ко је припадник власти која је у потпуности искључила јавност из рада ова два органа данас протествује што се начелно прописује јавнност, а изузеци прописују Пословником. У одлукама о искључењу јавности ВСС мора да образложи зашто искључује јавност", одговорио јој је Селаковић.

Примедбе на могућност искључења јавности у раду та два судска органа изнела је и Олгица Батић из СПО-ДХСС, наводећи да је одредба према којој се може одлучити да седница ДВТ може бити затворена за јавност ако то налажу интереси јавног реда или заштита тајности података, као и у случајевима оређеним Пословником, нејасна, прешироко постављена, пуна паушалија.

"Како је могуће да један Пословник може да дерогира закон", упитала је Батић.

Мартиновић је навео да то што је јавност искључена са седница не значи никако да су оне тајна и да грађани Србије не знају каква је одлука донета.

"У Србији ниједан државни орган не ради по принципу тајности", поручио је Мартиновић.

Никола Селаковић је сат и по посланицима представљао девет законских предлога из те области, међу којима је и Предлог закона о извршењу и обезбеђењу, којим се уређује поступак у коме судови и јавни извршитељи принудно намирију потраживања извршних поверилаца, поступак обезбеђења потраживања и положај јавних извршитеља.

Посланици су почетак рада искористили за постављање питања представницима власти. 

Новим законом мења се назив изврштеља који ће убудуће бити јавни извршитељи, а који ће за тај посао морати да имају положен и испит за извршитеље и правосудни испит.

Њиме се поново, како је објаснио Селаковић, уводи жалба, која је укинута законом из 2011. године, а приговор се задржава.

"Жалба је конципирана као инструмент снажења законитости и уједначавања праксе судова, па је зато само изузетно предвиђена и то само против оних решења суда и у једном случају решења извршитеља која имају најважније последице по поступак извршења или обезбеђења", рекао је министар.

Жалби, према министровим речима, не претходи приговор, већ се директно изјављује на првостепену одлуку, а решење о извршењу побија се директно жалбом.

Селаковић је рекао да су разлози спорости поступка остали и после доношења закона 2011. године и да су наставили да живе под другим именом и другим обликом, а да је поверилачка и извршна јавност све више љута.

"Битнијег убрзања поступка нема. Овај закон из 2011. јесте најслабији закон који је донет од 2000. године. Пун је озбиљних недостатака због којих извршни поступак не може да се води уједначено и законито. Извршни поступак мора да тежи између брзине и законитости", рекао је Селаковић.

Посланици паралелно са тим разматрају и измене закона о јавном бележништву, о уређењу судова, о судијама, о јавном тужилаштву, о Високом савету судства, о Државном већу тужилаца, о Правосудној академији и о судским таксама, као и предлог за ратификацију споразума Владе Србије и Владе Пољске о узајамној заштити тајних података.

Говорећи о предложеним изменама Закона о јавном бележништву, Селаковић је рекао да њих намећу акциони план за спровођење реформи правосуђа и за поглавље 23.

Поред осталог, њима се, објаснио је Селаковић, уводи новина да Министарство правде пре одређивања датума почетка јавног бележника обавља контролу испуњености техничких услова, а помера се старосна граница за обављање послова јавног бележника са 65 на 67.

Уводи се и нова категорија јавно бележничких сарадника и уређују њихове надлежности.

Када су у питању измене Закона о судским таксама, министар је рекао да су двоструко смањене таксене обавезе за грађане и правна лица у извршном поступку.

Према његовим речима, такса се увек смањује када извршење спроводи извршитељ, а не суд, те да велико смањење улоге суда и прилично повећање улоге извршитеља налаже да се такса смањи.

Министар је расправу о том законском предлогу искористио и да изнесе податак да се 60 одсто судских такси које нису добровољно плаћене најчешће никада не плате и да Пореска управа тај посао не обавља, јер је реч за њу о малим износима.

"То је озбиљан новац за опремање судова и тужилаштава и стварање знатно бољих услова за рад наших службеника", истакао је Селаковић.