Самит у Будви, Николић разговарао са хрватском председницом

Председници држава југоисточне Европе и Аустрије поручили су у Будви да интеграција региона у Европску унију нема алтернативу и позвали Брисел да, упркос замору од проширења, инспирише регион на реформе.

Председник Аустрије Хајнц Фишер поручио је да "европска интеграција неће бити завршен посао све док не приступе земље Западног Балкана".

"То је финални циљ. То је компликовано, неће бити лако, потребно је пуно рада и маште, али се надам да ћемо га постићи", поручио је Фишер.

Чланице Брдо процеса тражиће од председника Европског савета Доналда Туска да организује састанак чланица ЕУ с државама региона.

На скупу у Будви Процес "Брдо-Бриони" најављена је за крај августа конференција у Бечу на којој ће премијери, министри спољних послова и економије из региона с чланицама ЕУ разговарати о конкретизацији пројеката за боље саобраћајно повезивање региона.

Прихваћена је и иницијатива да словеначки председник Борут Пахор и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, у име Брдо-Бриони процеса посете Македонију и дају допринос стабилизацији прилика у тој земљи.

Поред проширења, председници држава региона и Аустрије разматрали су у Будви безбедносне проблеме у региону и изразили забринутост због последњих инцидената, посебно у Македонији.

На Самиту учествује и председник Србије Томислав Николић који се први пут сусрео са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић. Николић је новинарима, после пленарне седнице, пренео да је разговор био пријатан.

"Задовољство ми је што сам први пут срео нову председницу Хрватске. Вероватно је и она схватила да је починила у неким изјавама грешке које су исправљене. Ја нисам грешио јер немам манир да коментаришем догађаје у другим државама", објаснио је Николић, који се састао и са представницима Срба из Црне Горе.

На питање да ли постоји позив да посети Загреб, Николић је рекао да није на њему да се сам позива, али је додао да има наговештаја о сарадњи два кабинета.

"Без Западног Балкана ЕУ нема пуноћу"

Председник Црне Горе Филип Вујановић, домаћин Самита, пренео је на конференцији за штампу да су председници земаља учесница констатовали да без Западног Балкана ЕУ нема пуноћу и да је потребно тај регион примити у чланство, како би Унија имала своју целину.

Вујановић је истакао да је, заједно са председавајућим Председништва БиХ Младеном Иванићем, прихватио иницијативу председника Аустрије Хајнца Фишера да Црна Гора и БиХ потпишу у Бечу споразум о државној граници.

То би, како је објаснио, био први споразум у региону бивше Југославије, којим би се упутила порука да државе региона могу да се договоре око важног и осетљивог питања.

Хрватска председница нагласила је да је са будванског самита упућена подршка евроатлантским интеграцијама региона, али и указано на проблеме и трендове. "Југоисточна Европа остаје незавршен посао ЕУ и НАТО-а. Ми као државе чланице НАТО-а подржале смо процес свих држава које желе ступити у чланство ове алијансе, посебно Црне Горе", рекла је хрватска председница.

Истиче да је забринута због трендова који се примећују у процесу евроатланске интеграције региона. Према њеним речима, сада је тренутак када треба упозорити на ту чињеницу и ЕУ треба послати чврсте поруке да ће одговарајуће реформе бити награђене индивидуалним приступом.

Председник Словеније Борут Пахор истакао је да регион има могућност да се креће исправним или погрешним путем, при чему је подвукао да је исправни пут европски, а погрешан пут који води у конфликте.

"Потребна нам је политичка воља од стране ЕУ да схвати колико је важно да Западни Балкан не буде простор за геополитичке конфликте у будућности", закључио је Пахор.

Николић за заједничко реаговање на тероризам 

Обраћајући се учесницима на Самиту лидера Процеса "Брдо-Бриони", председник Србије Томислав Николић оценио је да је регион данас суoчен са далеко већим безбедносним проблемима, те поручио да је Србија чврсто опредељeна да одговори савременим безбедносним изазовима.

Николић се раније састао са македонским председником Ђорђем Ивановом, са којим је разговарао о безбедносној ситуацији.

Борба против тероризма, свих видова екстремизма и радикализма представља задатак од приоритетног значаја за све нас, рекао је Николић обраћајући се учесницима на Самиту, преноси Танјуг.

Изразивши жаљење што се у последње време "умножавају невоље" у региону, као и узнемиреност поводом појединих инцидената и недавних бруталних терористичких атака, Николић је истакао да земље у региону може истински да зближи само правдољубива осуда и реаговање на инциденте, попут оних недавних у Македонији.

Нагласивши да је у односу на прошлогодишњи такав скуп у Дубровнику регион данас суочен са далеко већим безбедносним проблемима, Николић је указао да су разлог томе најсвирепији акти екстремизма, који терором желе да постигну политичке циљеве, а које поједине земље, нажалост, називају "инцидентима".

"Запрепашћени смо и врло забринути последњом суровом акцијом албанских терориста у Куманову у Македонији. Недопустиво је то што се десило. Застрашује чињеница да се такав злочин повремено назива 'урбаном герилом'. Може се лако замислити какве би салве оптужби уследиле, а за њима претње и акције, против неких других починилаца и за дела далеко мањег обима", подвукао је Николић.

Председник Србије је стога затражио осуду и реаговање на такве догађаје, посебно ако су аршини исти, јер, како каже, ако се то не уважава, неће ни бити међусобног поверења тако неопходног за будућност региона.

Потребна тешња сарадња у снабдевању енергентима

Председник се даље заложио за тешњу сарадњу у области снабдевања енергентима, где, према његовим речима, не би требало полазити тек од својих уских интереса, већ посматрати ширу слику која подразумева енергетску сигурност читавог региона.

"Уверен сам да сваки рачун који полази од уских интереса неће у коначном задовољити оног који се приклони кратковидим решењима... Било би добро да се у нашој регији укрштају, спајају, дуплирају разни токови и гасоводи, а наш геостратешки положај, наш регион, који јесте раскрсница, дозвољава нам оваква размишљања", уверен је Николић и позива да се мудром политиком обезбеди да земље којима су енергенти – гас пре свега – део природних ресурса, пронађе интерес да транспорт енергената не заобиђе овај регион.

Такође је оценио да нема стварног спокоја и развоја Европе без свих земаља југоисточне Европе у јединственој породици ЕУ.

"Примећујем да сви ми помало осећамо неку врсту индиферентности актуелних чланица у погледу укључивања свих земаља Западног Балкана у ЕУ. Предлажем да се и са овог скупа снажно апелује да Брисел посвети већу пажњу проширењу ЕУ и да пружи конкретну подршку настојањима да и ми, који то још нисмо, постанемо пуноправне чланице. То је једнако добро не само за нас који чекамо пред вратима ЕУ, већ и за саму Унију, која неће моћи истински да напредује без свих земаља југоисточне Европе у свом саставу", истакао је Николић.

Николић је оценио и да је регион ушао у неку врсту политичке зрелости и изградње Балкана на основама на којима почива ЕУ и додао да је можда тренутак да се овај самит ређе одржава на садашњем нивоу, односно да се лидери окупе када за то постоје стварне потребе.