Бацковић: Циљ уставних измена независност правосуђа

Чедомир Бацковић истиче да Министарство нити има амбицију нити помишља на то да мења Устав.

"Ми смо ту само да дамо неке предлоге у правцу како би требало Устав можда да се промени како би се постигли ови циљеви", наводи Бацковић и додаје да постоји законодавна и уставна процедура како се Устав мења, ко то иницира и како добија своју финалну форму промене, рекао је Бацковић за Бету и ЕурАктив.

Бацковић указује да се кључне измене Устава из домена поглавља 23, које су предложене нацртом акционог плана за то поглавље, односе на независност правосуђа.

"То је идентификовано као суштина уставних измена, а односи се на уставну основу за именовање, каријеру и одговорност судија и тужилаца", каже Бацковић, који је шеф преговарачке групе за поглавље 23.

Према његовим речима, потребно је да се Устав измени тако да се "омогући успостављање максималне независности носилаца правосудних функција у тим доменима".

Додаје да је поступак у вези са трећим нацртом Акционог плана за поглавље 23, који је почектом маја предат европском комесару за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханесу Хану приликом посете Београду, "сада у фази појашњавања".

Шеф преговарачке групе за поглавље 23 указује да српске власти још нису добиле коментаре у писаној форми о томе да ли би и у ком погледу требало појаснити постојећи нацрт.

"Доста пута добијемо, с правом, коментаре Европске комисије да су нам можда рокови у погледу постизања одређених активности преамбициозни", додаје Бацковић.

Како каже, Европска комисија, пошто прихвати акциони план, шаље га на разматрање и евентуалне примедбе у Комитет за проширење Савета ЕУ.

Према његовим речима, ако се чланице сложе са Комисијом или прихвате план пошто се уваже њихове примедбе, тај документ ће бити прихваћен као довољан за отварање поглавља 23.

План затим усваја и Влада Србије и предлаже га парламенту на усвајање, рекао је Бацковић и додао да се неке активности предвиђене планом већ спроводе.

Трећи нацрт Акционог плана за поглавље 23 предвиђа да нови Устав Србије буде усвојен током последња три месеца 2017. и да ће за то из буџета бити издвојено 560.543 евра, без трошкова референдума.

Како се наводи у нацрту, последња три месеца ове године овлашћени предлагач, односно најмање трећина посланика иницираће промене Устава и усвајање предлога за промену Устава.

Након тога, следи израда радног текста Устава и јавна расправа, а потом Влада предлог Устава упућује на мишљење Венецијанској комисији. Предвиђени рок за ту активност је трећи квартал 2016.

После усвајања Устава у Скупштини Србије следи доношење Уставног закона.

Правосудни закони потом треба да ускладе са новим Уставом, а рок за то је четврти квартал 2018. године, наводи се у нацрт.