Бибер: Од Вучића и Раме очекујем поруку сарадње

Професор Бибер боравио је у Београду на радионици под називом Култура регионалне сарадње коју је организовао Европски фонд за Балкан.

Професоре, шта би била најбоља вест са сусрета Вучић - Рама у Тирани?

Бибер: Мислим да би било најбоље да Александар Вучић и Ери Рама не злоупотребе тај састанак за домаћу политику, него да пошаљу сигнал да стварно желе да сарађују и да неће то бити само платформа за неке сукобе.

Знамо да Србија и Албанија имају различите ставове у вези са Косовом, али је потребно радити на заједничким пројектима, заједничким идејама. У том смислу треба радити на размени младих, на стварима које ће бити јако битне. Можда најважнији сигнал ће бити да Вучић и Рама могу да сарађују и да схвате тај однос озбиљно и да то није нешто што ће бити за домаћу употребу.

Како Ви видите спољну политику Србије у овом тренутку?

Бибер: Мислим да постоји јасан сигнал да Србија жели у ЕУ, и то је прихваћено са свих страна од земаља чланица Уније. Наравно, у неким стварима Србија гледа више према Русији. Због тога ЕУ има резерве у погледу до које мере је Србија стварно опредељена за европску интеграцију. Наравно, не тражи се одлука или Русија или ЕУ, али мислим да Брисел жели да зна коју врсту односа Србија има са Русијом. То је можда највећи знак питања.

Мислите да Србија не шаље довољно јасну поруку?

Бибер: Зависи. Добијамо понекад различите поруке од премијера и од председника Србије. И у том погледу ја бих рекао да сигнал није увек јасан.

Како изгледа регион Југоисточне Европе ЕУ која сада треба да одлучи о бржим интеграцијама? Да ли је то примамљив простор који треба што пре увући у ЕУ како људи то овде прижељкују?

Бибер: У ЕУ сада нема великог апетита за брзо проширење због економске кризе. Велики број грађана ЕУ не жели проширење, али постоји воља према политичким елитама да се ипак то ради.

Криза у Македонији је доказала да ако се предуго чека може бити озбиљних проблема. У том смислу постоји схватање политичара, да се процес интеграција мора унапређивати, а мислим да за то постоји спремност. И цео самит прошле године у Берлину и ове године у Бечу шаљу сигнал да постоји спремност Уније и неких битних чланица да се тај процес доведе до краја.

Мислите ако би се дуже чекало да би то могло да створи нове кризе?

Бибер: Пре свега, криза реформи су на првом месту, које су мотивације за реформе. Ако се на чланство буде чекало 10-20 година, не знам шта је мотивација за реформе. Политичкој елити у региону највећа мотивација за реформе је чланство у ЕУ на крају тог процеса. Ако се тај процес никада неће завршити онда то наравно може да прети и реформама и односима у региону. Једна земља је члан ЕУ, друга није...

Одустајање од чланства у неким земљама, успоравање, да ли би то био проблем за ЕУ?

Бибер: ЕУ има интерес да ове земље остану орјентисане према њој, а не према другим силама, Кини, Турској... И то је веома повезано са реформама.