Миленковић: ЕУ ће пратити реформе у смањењу корупције

На скупу "Транспарентност, борба против корупције и европске интеграције", Миленковићева је рекла да смо у завршној фази припрема за отварање поглавља 23 и 24, која су кључна не само за борбу против корупције него и за основна права, слободу и безбедност и да очекујемо да ће она бити отворена до краја године, преноси Танјуг.

"Када се поглавље отвори, све активности које смо навели у плановима морају да добију своју пуну реализацију", рекла је Миленковићева и додала да о финалној верзији акционих планова обављамо широке консултације са Евопском комисијом.

Поред свих мера, навела је Миленковићева, које држава спроводи у борби против корупције, перцепција корупције и даље остаје висока и морају се створити предуслови у друштву, не само за њено смањење, него и за смањење перцепције корупције.

"Ако код грађана постоји осећај да се од њих очекује да дају мито, онда је тешко и поред свих мера довести степен корупције на нижи степен од актуелног. То је зачарани круг", рекла је Миленковићева.

Наводећи да није могуће потпуно искоренити корупцију, Миленковићева је рекла да то не значи да имамо конфор да одустанемо од борбе да се корупција смањи на најмањи могући степен.

Наводећи да је акциони план за поглавље 23 важан корак ка напретку Србије ка ЕУ, заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт рекао је да ће од темпа којим ће се Србија борити против корупције зависити и темпо њеног придруживања ЕУ.

Додао је да ће ЕУ наставити да пружа подршку Србији у борби против корупције, наводећи да је ЕУ определила шест милиона евра за пројекте у тој области који ће почети крајем године.

Годишња цена корупције у ЕУ 120 милијарди евра 

Бенедикт је рекао да се процењује да је цена корупције на годишњем нивоу у ЕУ 120 милијарди евра, односно један одсто БДП-а целокупне Европске уније и упозорио да финансијска криза повећава тенденцију корупције.

Према његовим речима, недавно истраживање је показало да 73 одсто грађана у ЕУ сматра да је мито најлакши начин да се добије нека јавна услуга, у Грчкој је 99 одсто оних који имају такво мишљење, док 75 одсто грађана у ЕУ сматра да је корупција широко распрострањена.

Када је реч о планирању и изградњи, Бенедикт каже да су у тим областим честе злоупотребе и да је 32 одсто компанија у ЕУ које су учествовале на јавним тендерима навело да их је корупција спречила да добију уговоре.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић рекао је да је општи закључак једнопипогодишњег истраживања које је спровела та организација у области јавних набавки, приступа информација, јавне расправе о законским предлозима и јавно-приватном партнерству у Србији, да се ствари померају на боље, али далеко спорије него што је записано у стратегијама и законима.

Ненадић је навео да грађани Србије у ЕУ имају снажног савезника у праћењу реформи које се спроводе, као и у испуњавању онога на шта се влада обавезала.

Директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић рекла је да нажалост стратегије и акциони планови нису реални покретачи промена, већ је за то пресудна политичка воља.

Бабићева каже да Агенција од 2013. примењује превентивни антикорупцијски меахнизам, односно методологију за процену корупције у нацртима закона, али да таква мишљења и препоруке Агенције нису обавезујући за предлагача закона јер то још ње дефинисано Законом о Агенцији за борбу против корупције.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о лицнцости Родољуб ССабић рекао је да се у Србији у последње четири године дешава "галопирање у месту" и да би власт и невладине организације требало да инситирају на максималној транспарентности оних који располажу јавним новцем и на њиховој одговорности.

Наводећи да је транспарентност важан предуслов за смањење корупције, директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић је рекао да је, поред објављивања пподатака о јавним набавкама, важно и праћење и пријављивање нерегуларности, као и њихово санкционисање.

Јовановић каже да је од усвајања новог Закона о јавним набавкама 2012. знатно унапређена транспарентност у тој области, наводећи да је утростручен број објављених јавних набавки, а удесетостручена посећеност порталу јавних набавки.

Конференција "Транспарентност, борба против корупције и европске интеграције" је организована у оквиру пројекта "Повећана транспарентност и ефикасност јавног сектора у четири области" који спроводи Транспарентност Србија, уз подршку Делегације ЕУ у Србији и владине Канцеларије за сарадњу са цивилним сектором.