Чекајући формирање Заједнице српских општина

Главне тачке Бриселског споразума односе се на Заједницу српских општина, а њихова примена је требало да почне још пре две године. Српски представници у косовској влади очекују од међународне заједнице да што пре покрене дијалог о формирању те организације, пошто је Приштина отказала учешће на састанку предвиђеном за 12. мај.

Министар за локалну самоуправу у косовској влади Љубомир Марић каже да оно што није урађено у претходном периоду јесте стварање законодавства, правног оквира који омогућава формирање ЗСО и никада није била формирана радна група која је требало да се бави тим питањем.

Тренутна законска регулатива на Косову не нуди много у ингеренцијама Заједници српских општина, без права преношења ингеренција са општина на заједницу.

"Легални субјект остаће општина, а не заједница, тако је за сада у косовским странкама. Ако постоји договор да се промени читав законски оквир Косова, то је нешто друго", каже Адријан Зећири, извршни директор Европског центра за питања мањина на Косову. 

Београд и представници Срба на Косову свакако ће инсистирати да, за разлику од Асоцијације косовских општина, Заједница српских општина буде законска ако не и уставна категорија.

"У тачки један Бриселског споразума каже се да је потребно прилагодити правне оквире за ЗСО. То значи да се закони доносе, мењају и поништавају у самим скупштинама, јер само тако ми, Срби са Косова, имамо институционалну заштиту", каже Владета Костић, председник Општине Грачаница.

Финансирање здравства и просвете из буџета Србије једна је од најважнијих ставки за Србе са Косова. И ту треба јасно утврдити законска решења, јер без здравства и просвете, како тврде, Србима на Косову нема опстанка.

О свему томе тек треба разговарати. У Приштини може да се чује да је косовска влада одустала од почетка дијалога о Заједници српских општина док у скупштини не усвоји амандмане на промену устава и предлог закона о Специјалном суду. Расправа о томе очекује се 21. маја.