Транспарентност Србија: Антикорупцијске реформе не иду по плану

Транспарентност Србија је, поводом годину дана Владе Србије, саопштила да је настављена лоша пракса закључивања уговора са инвеститорима за велике инфраструктурне пројекте на основу међудржавних споразума, при чему се искључује примена домаћих правила о надметању, анализи оправданости и надзору, преноси Танјуг.

Та организација, која је део међународне мреже "Transparency International", пре годину дана поздравила је то што се борба против корупције нашла међу приоритетима још једне Владе Србије.

"Истовремено смо указали да из експозеа није било јасно у којем правцу ће бити мењани поједини важни прописи и надлежности институција, а да неке неопходне мере нису биле ни поменуте", наведено је у саопштењу.

У погледу доношења прописа, у протеклих 12 месеци велики део планова који су претходно наведени, било у експозеу премијера или у Акционом плану за спровођење антикорупцијске стратегије, остао је неиспуњен.

И поред истека рокова из Акционог плана још нису побољшани Закон о Агенцији за борбу против корупције и Закон о финансирању политичких активности, а за Закон о лобирању није објављен ни нацрт.

С друге стране, позитивна је чињеница да је усвојен први Закон о заштити узбуњивача, чија примена почиње у јуну ове године, иако у њему нису отклоњене бројне мањкавости на које је Транспарентност Србија указивала током јавне расправе, кажу у тој организацији.

Како је наведено, корисни ефекти могу се очекивати и од примене нових медијских прописа, мада је и ту доста проблема остало нерешено.

"Нажалост, у припреми већине закона није остварено следеће обећање из експозеа премијера: 'омогућићемо привреди, цивилном друштву и другим заинтересованим странама да учествују у свим фазама правних аката, од концепта закона до предлога, укључујући и припрему подзаконских аката'. Правила о јавним расправама нису побољшана, тако да обухвате концепт закона и подзаконске акте", наводе у Транспарентности Србије.

Годину дана касније, како се наводи, представљен је Нацрт Стратегије финансијских истрага који помиње 'ударне групе' за испитивање крупнијих корупционашких предмета, али и даље без прецизирања законских основа за формирање ових тела.

У међувремену, током прошле године објављено је да су престале да раде раније формиране 'радне групе' за испитивање '24 приватизације', то јест, случајева на које је пре 2012. указивао владин Савет за борбу против корупције.

Још нема свеобухватних података о томе шта је утврђено у вези са тим извештајима, нити информација на основу којих би се могло закључити да је влада почела да системски разматра извештаје Савета објављене након 2012. године.

Транспарентност Србије наводи и да је током претходних годину дана настављена лоша и нелогична пракса закључивања уговора са инвеститорима за велике инфраструктурне пројекте на основу међудржавних споразума, при чему се искључује примена домаћих правила о надметању, анализи оправданости и надзору, на пример Закон о јавним набавкама и Закон о јавно-приватном партнерству.

Стање у погледу јавности таквих споразума и уговора је нешто боље него раније, наведено је у саопштењу.