Вилхелм: Немачка радо помаже Србији

Вилхелм је, на панел дискусији "15 година немачко-српске сарадње" на Факултету политичких наука у Београду, указао да је Немачка, као и многе друге западне земље, одлучила да Србији помаже након политичких преокрета 2000. године.

"Немачка је највећи билатерални донатор, на шта смо поносни. То чинимо радо јер верујемо да Србија заслужује ту подршку, а и у неким областима је и потребна", објаснио је Вилхелм.

Према његовим речима, Србима сигурно нису потребни савети споља, јер они многе ствари знају сигурно добро као и Немци, али понекад искуство из иностранства може бити користан.

С тим у вези, он је навео систем дуалног образовања у којем Немачка има искуства која може пренети.

Амбасадор Вилхелм је подсетио да је Немачка највећи билатерални донатор Србији са 1,6 милијарди евра, али и појаснио да 90 одсто тих средстава нису поклон, већ повољни кредити, које треба да враћа Србија.

Развојно-политичка сарадња је, истакао је он, утемељена у политичку и економску сарадњу.

"Нисмо само највећи донатор, већ и други трговински партнер Србије, и из Немачке је у Србији присутно више од 400 предузећа", навео је Вилхелм, указујући да је трговинска сарадња порасла прошле године за шест одсто.

Он је подсетио и да је удео Немачке у помоћи ЕУ 25 одсто.

Ова сарадња, сматра он, често у јавности није адекватно видљива. "Медији су, пре свега током мајских поплава, пренели слику да је Русија најбрже и највише помагала. То није баш исправно. Не верујем да је српска влада ту слику пренела преко медија, већ се ради о слици присутној у јавности", истакао је немачки дипломата.

Вилхелм је указао да и немачка амбасада има свој буџет за мање пројекте, у висини од 50.000 евра, за које могу да аплицирају невладине организације.

"Циљ свих пројеката билатералне сарадње јесте да млади Срби остану у Србији, а не да напуштају своју земљу. Егзодус младих образованих људи је проблем за Србију", указао је амбасадор, додајући да има и примера младих који се враћају из иностранства.

Према његовим речима, овај проблем је повезан са економским стањем, а да је Влади Србије приоритет да поспеши привреду, отвара радна места како би млади могли остати у земљи.

Установио сам да многи Срби нису спремни да отварају предузећа. Недостаје предузетнички дух", навео је бемачки амбасадор.

Србија има одлично образоване младе људе, али нема довољно радних места, те треба да учине нешто, јер напуштање земље није решење, закључио је Вилхелм.

Јоксимовић: Немачка важан партнер Србије

Министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић подвукла је да је Немачка, без обзира што се чује у вези наводних услова, један од најважнијих партнера Србије на путу у ЕУ, као и највећи билатерални донатор у последњих 15 година са 1,6 милијарди евра развојне помоћи.

Према њеним речима, Немачка је поуздан и добар патнер Србије, што се рефлектује и у добрим економским односима.

Јоксимовић је, студентима ФПН, указала да економски односи могу да утичу на политичко пријатељство земаља.

Немачка је, како је навела, јако добар пример коришћења економске дипломатије, кроз механизме билатералне помоћи.

Што се развојне помоћи тиче она је навела да је Немачка од 2000. године до данас билатерално помогла Србију са више од 1,6 милијарди евра.

"Немачка нам помаже да подигнемо капацитете, да кренемо да функционишемо у правцу у којем сами желимо", пордвукла је она додајући да треба подићи видљивост чињенице да је Немачка највећи билатерални донатор Србије у последњих 15 година.

Јоксимовић је прецизирала помоћ коју је Немачка, кроз бесповратна средства, пружила преко пројеката техничке сарадње (ГиЗ).

За енергетску ефикасност добијана је, у прошлој години, помоћ у висини од три милиона евра, за управљање чврстим отпадом и третманом отпадних вода, што је, како је подвукла, важно не само за поправљање животне средине, већ и за испуњавање услова из ове области за приступање ЕУ.

За оснаживање младих кроз унапређење перспективе запошљавања добијена је помоћ у висини од 2,7 милиона евра. Подршка инфраструктури квалитета износила је 0,3, а за добро финансијско управљање милион евра.

Према њеним речима Немачка је подржала процес приступања ЕУ са два милиона евра, а за пројекат Фонд за студије и експертску подршку пола милиона евра.

С тим у вези је министарка навела пример да је Србији до 2030, да би достигла стандарде ЕУ из области заштите животне средине, потребно 10 до 11 милијарди евра.

Јоксимовићева је најавила да ће немачки министар за развој посетити Србију крајем маја.