Реформа правосуђа и борба против корупције приоритети

Ан Брасер се осврнула и на приоритете којима Србија мора да посвети више пажње.

– Постоје проблеми са којима морамо да се изборимо. Ту је пре свега независност судства.

Судство је прилично споро, а грађани би у њега морали да имају поверење. Начин на који се судије бирају не би смео да буде тако блиско повезан са политиком. Даље, морамо да наставимо да се боримо против корупције која подрива демократију у свим земљама.

Важна је и регионална сарадња, где Србија има важну улогу. Када је реч о медијима, неопходна је слобода говора и изражавања и зато морате имати независне медије. Када кажем независне, морате знати ко су им власници и какав утицај они могу имати. Ту важну улогу има и медијска писменост, која би морала да се учи у школама.

Похвалили сте Владу за реформе које спроводи. С друге стране, опозиција истиче да је слика коју имате превише оптимистична и нереална. Како то коментаришете?

– Савет Европе није ту да било кога оптужује већ да помогне земљама јер се процес демократизације никада не завршава. Ако сте члан опозиције, никада нисте задовољни оним што видите, али је важно да власт има опозицију која ће је критиковати и да зна да се носи са њеном парламентарном улогом.

Разумљиво је да опозиција каже да сам била пријатељски настројена према већини у парламенту. Међутим, ја то нисам била, ја сам само посматрала целокупну слику.

Шта видите као највећи изазов за Европску унију? Да ли је то екстремизам који прети свакој од земаља или украјинска криза и неслагање са Русијом?

– Имамо доста изазова, али је конфликт у Украјини заиста трагедија, страдало је доста људи. Насиље мора престати и морамо да нађемо политичко решење. Изазов пак постоји у свим земљама јер је приметан раст екстремизма, популизма и говора мржње.

Против тога се бори Савет Европе. Узмимо пример Шведске, једне отворене земље где је националистичка струја удвостручила изборни резултат. Морамо се борити за права и вредности због којих постојимо.

Можемо ли говорити о тражењу решења ако једну страну, делегацију Русије, искључимо из Парламентарне скупштине?

– Руска делегација није искључена. У априлу прошле године, када је дошло до анексије Крима, ми смо предузели мере да одузмемо право гласа руској делегацији, а онда су они одлучили да не раде са нама.

Моја инцијатива је била да разговарамо са њиховим представницима. То смо и чинили, састајали смо се и са њима и са украјинском делегацијом. У јаунару смо имали још један изазов и они су решили да не сарађују са нама. Међутим, морамо да нађемо решење, а да бисмо нашли решење, морамо и да разговарамо.

Истакли сте да није поднет захтев за чланство Косова у Савету Европе, али да се тежи да се грађанима омогући да остварују основна права – јер немају могућност ни обраћања Суду за људска права у Стразбуру. Када очекујете да би могао да стигне и такав захтев?

Не знам када ће се то десити, нити знам када ће бити званичног захтева да постану чланови Савета Европе и за то је потребна сложена процедура. Међутим, ако заиста желимо да напредујемо, морамо да разговарамо и да не доносимо једностране одлуке.

Морам да кажем да Савет Европе има неутралну позицију, али и да власти у Србији могу да допринесу том процесу. То је важно и за грађане и за стабилност региона.

Порука коју сте донели студентима у Београду је да Савет Европе неће одустати од извештаја Дика Мартија. Чини се да се да су се сви уморили јер се на епилог предуго чека. Шта су следећи кораци?

– Парламентарна скупштина Савета Европе донела је резолуцију на основу извештаја Дика Мартија. Ми нисмо ни тужилаштво ни судство. Они морају да направе даље кораке, али ми не смемо одустати.

Морамо утврдити истину о ономе што се дешавало у региону, не сме бити некажњивости. Морамо разумети прошлост да бисмо градили будућност. То је одговорност моје генерације према оној која долази.