Четири амандмана на резолуцију о Србији

Амандмани, о којима ће се гласати сутра, се тичу јурисдикције Србије над ратним злочинима у бившој Југославији, односу власти према заштитнику грађана Саши Јанковићу, придруживању Србије санкцијама Русији због нарушавања суверенитета и регионалног интегритета Украјине, као и току процеса нормализације односа Београда и Приштине, преноси Танјуг.

У амандману који су поднели посланици Европске народне партије, од Србије се као уступак посланицима из Хрватске тражи да "у духу помирења и регионалне сарадње" преиспита Закон о суду о ратним злочинима који даје Србији право да суди грађанима Хрватске за злочине почињене на хрватској територији.

Захтев хрватских посланика да се европски пут Србије услови изменом поменутог закона био је одбачен на фебруарској седници Комитета за спољне послове ЕП, али се у ублаженој верзији вратио "на мала врата" у виду предлога амандмана ЕПП.

"Расправљали смо у нашем посланичком клубу о захтеву хрватских колега и нашли смо компромис", рекао је новинарима Мекалистер уочи почетка вечерашње расправе о Србији, додајући да није реч само о политичком, него и правном питању.

"Треба да чујемо и мишљење правних стручњака Европске комисије о овом закону, а сутра ћемо видети да ли ће амандман бити усвојен", рекао је Мекалистер.

Посланик Хрватске демократске заједнице Андреј Пленковић, такође члан ЕПП, је изјавио да поменути закон уноси правну несигурност међу грађане Хрватске, али и грађане ЕУ и поменуо случај Вељка Марића, хрватског "бранитеља" који је у Србији осуђен за злочине против цивила у операцији "Олуја".

Посланици Зелених, који су трећи по снази у ЕП, су поднели два амандмана на Мекалистеров извештај о Србији, од којих се у првом тражи да се омбудсман заштити од "подземних" напада и да му се омогући да у складу са законом несметано обавља свој посао и добије документа које је затражио од државних органа.

Овим је донекле пооштрена формулација из усаглашене верзије Мекалистеровог предлога резолуције у којој се такође каже да је неопходно омогућити заштитнику грађана услове за рад, али без помињања притиска коме је у последње време изложен у неким медијима и изјавама појединих државних функционера.

Други амандман Зелених односи се на ток процеса нормализације односа Београда и Приштине и у њему се тражи да Европска комисија ода признање договору о правосуђу постигнутом током фебруарске рунде дијалога и да током процене напретка узме у обзир допринос обе стране спровођењу Бриселског споразума.

И коначно, посланици Уједињене европске левице (комунисти) тражили су да се из предлога резолуције избаци део у коме се Србија позива да се придружи санкцијама Русији и да ЕП осуди изјаву председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да у наредних пет година неће бити пријема нових чланица у ЕУ као супротну Солунској декларацији из 2004.

Напредак Србије ка ЕУ

У пленуму у Стразбуру Европског парламента посланици су поздравили одлучност Владе Србије да спроведе системске и структурне економске реформе, преноси Бета.

Оцењује се, међутим, да Србија заостаје у реформи правосуђа, која је пресудно важна за наставак борбе против корупције и за безбедност пословања и инвестиција, и наглашава се кључни значај независности правосуђа и непристрасности судија и тужилаца.

Према предлогу резолуције, о којој ће сутра гласати европосланици, поглавље 23 о правосуђу и темељним правима, као и поглавље 24 – правда, слобода и безбедност, треба отворити у раној фази преговора ЕУ и Србије.

Такође се Београд и Приштина подстичу на наставак дијалога и примену постигнутих договора.

Истиче се и да одмах на почетку преговора о чланству ЕУ–Србија треба отворити и поглавље 35, које обухвата нормализацију односа Приштине и Београда.

Претходна верзија резолуције, међутим, допуњена је амандманима, тако да се сада "инсистира на чињеници да поглавље 35 мора бити подвргнуто прецизној дефиницији".

"Оквир преговора дозвољава да се утврди да ли напредак у једном поглављу јасно заостаје у односу на преговоре у целини, што омогућава Европској комисији да препоручи одлагање отварања или затварања других поглавља", додаје се у нацрту резолуције.

Посланици ЕП "подстичу српске власти да предузму структурне економске реформе ради поспешења економског раста, да створе повољније услове за предузећа и улагања у целој Србији".

Такође траже од Владе Србије да уложи напоре за "сузбијање незапослености и сиромаштва, уравнотежење буџетских трошкова и да се бори против корупције, која је главна претња за послове".

Европски посланици исто тако "позивају Србију да усклади своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ, укључујући своју политику према Русији".

У документу се изражава "жаљење што Србија, када је то од ње било затражено, није ускладила своје одлуке с одлукама Савета министара ЕУ којима се уводе рестриктивне мере против Русије".

ЕП додаје да "се ипак морају имати у виду економске, социјалне традиционално снажне везе које уједињују те две земље, уз оцену да Србија може одиграти улогу од крајње важности кад је реч о одностима ЕУ–Русија".

Примећује се, међутим, да је "Србија с великом пажњом дочекала лица којима је забрањен улазак у Унију и да организује војне вежбе с руском војском".

ЕП "охрабрује Србију да искористи председавање ОЕБС-у како би се допринело стабилизацији стања на истоку Украјине".

У предложеној резолуцији такође се "похваљује рад независних регулаторних тела и њихов допринос побољшању правног оквира и већем ступњу одговорности државних институција", уз напомену да се "препоруке независних регулаторних тела морају следити, а њихова независност поштовати".

Забринутост због претњи новинарима

ЕП поздравља доношење Закона о јавном информисању и медијима, Закона о електронским медијима и Закона о јавним радиодифузионим услугама и тражи њихово споровођење.

Европосланици наводе да су "забринути због претњи новинарима, што се огледа у све већој аутоцензури... и све горих услова за потпуно остваривање слободе изражавања у Србији" и наглашавају потребу "потпуне транспарентности медијског власништва".

У тексту резолуције са "забринутошћу се констатује да политички притисци угрожавају независност медија" и позивају власти Србије да створе услове за слободу изражавања и медија као темељне вредности ЕУ.

Такође се "поздравља конструктиван дух с којим Влада Србије делује у односима са суседним земљама... и испуњава међународне обавезе".

"ЕП охрабрује Србију да у потпуности спроведе билатералне споразуме са суседним земљама и крене у решавање билатералних питања на прагматичан начин", а као једно од важних питања за регионално помирење наводи се расветљавање судбине несталих у ратним сукобима у Хрватској, на Косову и у БиХ.

Високи званичник Европске комисије Симон Морђу је на то узвратио да се тако не дозвољава утврђени оквир преговора о чланству и да се, као и до сада, билатерална питања морају решавати изван самих преговора.

Рекао је и да је српски закон о ратним злочинима веома сличан законима више чланица ЕУ.

У документу парламента ЕУ се од Владе Србије тражи да отвори архиве ЈНА, а бившим југословенским републикама приступ документима некадашње југословенске тајне полиције – Удбе.

"Правна несигурност је присутна у приватном сектору и након усвојених законских измена" и отуд се у резолуцији "поново изражава забринутост због одредаба новог члана 234 о злоупотреби положаја и овлашћења који се још могу произвољно тумачити".

Такође се каже да Србија треба да усагласи прописе с правном тековином Уније, како би што брже спровела раздвајање и реструктурирање јавног гасног предузећа.