Хрватска–Србија, варнице због закона

"Нама је то неприхватљиво, као што би сваком другом било неприхватљиво да ми имамо тај закон. Чланица смо ЕУ, али тај положај не злоупотребљавамо. Да се ово не би претворило у неки политички пингпонг или континуиране притиске, мислим да је битно рећи да се са таквим законом у ЕУ не може ући и да Хрватска то неће дозволити", каже премијер Хрватске Зоран Милановић.

Хрватска тражи да за процесуирање ратних злочина буде надлежан онај суд на територији где је злочин почињен. Према српском закону који је измењен пре пет година, домаће тужилаштво процесуира све починиоце ратних злочина без обзира на националну и етничку припадност, ако за то има доказе. Загреб поново подсећа на случај хрватског држављанина Вељка Марића који издржава дванаестогодишњу казну у Сремској Митровици због убиства Србина у Хрватској 1991. године.

"Они покушавају да својим законом створе неку врсту 'мини-Хага' јер су универзалну јурисдикцију поред њене науке спецификовали за подручја бивше Југославије, где се Београд намеће као центар процесуирања свега што се догодило, то се не односи само на Хрватску већ и на БиХ и на Словенију", каже министар правде Хрватске Орсад Миљенић.

Наши стручњаци тврде да је реч о политичком, а не правном питању. Домаћим законом, који омогућава широке надлежности за гоњење злочинаца, не крше се европски прописи.

"То је нешто што је у складу са оним што Србија жели и са међународним обавезама. Било какво сужавање надлежности било би чудно у овом тренутку и зачуђује ме изјава која долази из Хрватске а која поручује да се надлежности сузе. Постоји сарадња тужилаштава која је на високом нивоу у региону и она говори о томе да ће се о сваком конкретном случају расправљати и докази достављати једној или другој страни", истиче Милан Антонијевић из Јукома.

Ни из Министарства правде ни из Тужилаштва не желе да коментаришу изјаве из Загреба. Министарство је пре неколико дана саопштило да тај закон неће мењати, када су питање покренули хрватски парламентарци у Европском парламенту.