Закони по хитном поступку, за и против

Закон о јавним набавкама, Закон о раду, Закон о планирању и изградњи само су неки од реформских закона који су важни у процесу евроинтеграција, а нису донети по хитном поступку. Усвојени су, образлажу у Влади, по редовној процедури уз најширу могућу јавну расправу.

"Сви системски закони који су до сад од стране владе предлагани Народној Скуштини су претходно прошли процедуру јавне расправе и укључивање свих заинтересованих страна за одређени закон, у јавну дебату, дакле јавна слушања и све оно што заиста јесте део демократске процедуре, коју наравно познаје и влада", каже Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције.

Ненад Ненадић из организације Транспарентност Србија каже да напретка, али да се процедуре и даље не поштују увек.

"Пословник владе је промењен на боље и сада чешће имамо оглашене јавне расправе и могућност грађана да у томе учествују. Међутим, и даље има много случајева где се те процедуре не поштују", каже Ненадић.

Предлог закона по хитном поступку подразумева да се тај закон у року од 24 сата стави на дневни ред Скупштине. Доноси се, на пример, у случају пробијања рокова, а најчешће због испуњења међународних обавеза и усклађивања с прописима Европске уније.

"Било да су закони по хитном поступку, било да су закони по редовној процедури, за све је Влада прибавила сагласност, и венецијанске комисије и Европске уније. Ниједан једини закон није урађен по некој другој процедури, ниједан закон није урађен по процедури коју не предвиђа пословник о раду, закон, односно Устав", каже Зоран Бабић из СНС-а.

Посланица ДС-а Гордана Чомић напомиње да је, до претпоследње седнице овог сазива, од 120 аката 90 било по хитном поступку.

"Ја не тврдим да је ишта нелегитимно или нелегално, али је штетно тај капацитет пословника да имате хитан поступак користити стално, као праксу. Он би требало да буде изузетак, то је кључна порука идеје да имате хитан поступак", каже Гордана Чомић.

Немања Ненадић истиче да је питање да ли ће неки закон ући у скупштинску процедуру по хитном поступку или не важно пре свега за народне посланике.

"За нас остале грађане је много важније да ли ће бити организована јавна расправа, где ће људи моћи да дају своје коментаре, предлоге", каже Ненадић.

Предлагачи закона тврде да су водили рачуна и о ефикасности донетих закона. Тако, објашњавају, закон о планирању и изградњи омогућује добијање грађевинске дозволе за најдуже 28 дана.

"Гледали смо и трудили се да нађемо баланс између оног што је потребно и што ефикаснијег и бржег усклађивања законодавства са законодавством ЕУ. С друге стране је поштовање процедуре...", каже министарка Јоксимовић и додаје да увек има простора да се нешто исправи.

Пред Владом и Скупштином је још много закона које треба усвојити. Планирано је да у процесу европскх интеграција Влада Србије до краја 2018. године усклади домаће са европским законодавством.