ЕУ: Постепено усагласити спољну политику

На заседању шефова дипломатија Европске уније у Бриселу није постигнута нужна једногласност за одлуку о отварању првог поглавља у преговорима о чланству са Србијом, рекао је председавајући италијански државни секретар Сандро Гоци, нагласивши да је уверен да ће то бити могуће почетком идуће године.

"Много напора смо уложили око Србије и верујемо да тај посао може бити завршен. Ускоро би била отворена прва поглавља. За ту одлуку је потребна једногласност, а до сад је није било. Уверени смо да ће се то десити ускоро, почетком следеће године", навео је Гоци.

Иначе, Савет министара ЕУ је похвалио напредак Србије у реформи правосуђа и сузбијању корупције и организованог криминала, као и економске и структурне реформе.

Савет министара иностраних послова ЕУ усвојио је закључке после расправе о Западном Балкану, Турској и Исланду, истакавши "високу припремљеност" српских власти за отварање поглавља о владавини права и темељним слободама у преговорима о чланству са ЕУ.

У закључцима, међутим, није указано на то да ли би ускоро могло бити отворено прво поглавље у тим преговорима, преноси Бета.

Такође је предочено да Србија мора, у складу с препорукама усаглашеним са Европском комисијом, израдити акциони план за спровођење услова за отварање поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству.

"Савет министара позива Србију да постепено усагласи своју са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, у склопу Преговарачког оквира (ЕУ–Србија)", наводи се у завршном документу заседања, мада се изричито не помињу санкције ЕУ према Русији.

Званичници на заседању су агенцији Бета пренели да је једногласан став министара европске двадесетосморице да се од Београда не тражи да "одмах усагласи спољну политику са ставовима ЕУ, што се односи на санкције Русији", али да се то усаглашавање, па и ако санкције до тада остану на снази, "сасвим подеси са политиком ЕУ до тренутка кад Србија оконча преговоре и дође на праг Уније".

"Нико не спори да чланице ЕУ могу имати добре односе са Русијом, али су санкције једногласно усвојене као оруђе да се Москва приволи да поштује успостављени правни поредак у Европи", рекли су ови извори.

Успоставити буџетску одрживост

Шефови европских дипломатија су у закључцима нагласили да српске власти "морају посветити пажњу реформи државне управе и спровести економске и структурне реформе да би поново успоставили буџетску одрживост и тиме обезбедили подршку (привредном) расту и запошљавању".

Европски министри подвлаче да је "потребно да Србија одржи делатно и конструктивно ангажовање у процесу нормализације с Косовом, у чему је остварен знатан напредак".

"Савет министара ЕУ ће и даље тесно пратити ангажовање Србије ка видљивом и трајном напретку у сређивању односа с Косовом, укључујући примену постигнутих договора у доброј вери, тако да Србија и Косово могу да наставе својим одговарујућим путевима ка Европи, с тим да ниједно од њих не кочи другог у тим настојањима и да испуњава сопствене одговорности", наводи се у документу.

"Савет министара подсећа на то да напредак у нормализацији односа с Косовом у оквиру поглавља 35 (преговора о чланству с ЕУ), мора ићи упоредо с напретком у свеукупним преговорима" и мора бити отворено одмах, у почетној фази преговора.

У завршном документу заседања се од власти Србије тражи да обезбеде "делотворно, независно судство и резултате у сузбијању корупције и организованог криминала", а посебна пажња се тражи за темељне слободе.

Европски министри "изражавају забринутост због погоршавања услова за пуну слободу изражавања" и подвлаче нужност побољшања услова пословања и инвестирања.

Савет министара: Наставити пријем у ЕУ

Потврђено је и да ће ЕУ наставити политику пријема нових земаља у чланство, али уз "строге и поштене услове и начело сопствених заслуга, с тим да и ЕУ буде способна да то оствари".

Министри су тиме предочили да Унија мора преуредити своје институције и превазићи структуралну кризу, да би била у стању да "на обострану корист тек у таквим околноситма прими нове чланице", рекли су Бети извори заседања.

У закључцима се подвлачи да "оно што се догађа изван граница ЕУ, наглашава важност даљег продубљивања сарадње на спољнополитичким питањима".

Отуд, како се каже, "мора бити ојачан билатерални спољнополитички дијалог" кандидата за пријем и ЕУ, и "подвлачи се важност усклађивања са ставовима ЕУ у спољној политици" што се односи и на санкције према Русији, иако се то изричито не каже.

Такође се истиче потреба тесне сарадње кандидата и потенцијалних кандидата за чланство, са ЕУ у "јачању енергетске безбедности европске двадесетосморице, укључујући инфраструктуру и диверсификацију извора снабдевања".

Кандидати за чланство ће постати интегрални део ЕУ само ако у потпуности испуне утврђена мерила, навео је Савет министара ЕУ. Истичу и да је учвршћење владавине закона од кључне важности за европску перспективу земаља Западног Балкана.

У закључцима се наглашава подршка мерама Европске комисије да се у жижу реформи које воде ка чланству у ЕУ, стави јачање руковођења економијом и јачање конкурентности, с циљем да се створе бољи услови за пословање фирми, и да се подстакну привредни раст, запошљавање и инвестиције.

Владе земаља Западног Балкана у том циљу до јануара 2015. треба да израде Националне програме економских реформи који ће бити усаглашени с оним што се унутар ЕУ предузима за подстрек економском расту и запошљавању, што ће пажљиво пратити ЕУ, у складу са утврђеним смерницама.

На Западном Балкану је битна и толеранција, кажу европски министри, који осуђују "сваку врсту говора мржње" и подвлаче да је, уз сарадњу с Хашким судом и Еулексовим специјалним истражним тимом, и даље нужно јамчити да ратни злочини не остану некажњени.