Свађе са комшијама препреке ка ЕУ?

Да се пут ка Бриселу мора премостити у региону, било је јасно још пре две године када су Румуни ставили упитник на српску кандидатуру због питања румунске националне мањине. У Влади не негирају да отворена питања постоје, али, кажу, било би неозбиљно играти се са стабилношћу региона, ако би земље једна другу условљавале.

"Не очекујем да ће сукцесија бити проблем. Са Хрватима имамо проблем утврђивања граничне линије Било је примедаба од стране Бугарске, Румуније, Мађарске у вези са националним мањинама, али ми то радимо у сарадњи са ОЕБС-ом где високи представник има увид у то што радимо", каже министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

Уз то, каже министар, нестабилан Балкан никоме није у интересу, а идеја Уније јесте да буде механизам који ће превладавати конфликте. Међутим, незванично, Румунија тражи да се Власи третирају као румунска национална мањина. Власи, међутим, то не желе.

"Припадници влашке мањине од матичне државе Србије очекују већу подршку у реализацији пројеката заштите идентитета у свим областима које закон прописује, а посебно у области образовања и информисања", каже Радиша Драгојевић, председник Националног савета Влаха.

"Такође, очекују већу заштиту од притисака које врши нама пријатељска суседна држава Румунија, са циљем да заједницу Влаха у Србији изједначи са румунском заједницом, како кроз билатералне односе тако и пред институцијама Европске уније", додаје Драгојевић.

Мањине могу бити питање које покрећу све комшије. Са Хрватима кротимо Дунав који меандрира, да бисмо могли да исцртамо границу.

"Не постији условљавање на путу ка ЕУ, постоје отворена питања која су нерешена и међународне обавезе које Србија није испунила. Србија има, генерално, са свим суседима отворена и нерешена питања. Нека су озбиљна, нека тривијална. Ми очекујемо да се ту току интеграција реше сва питања, јер смо поуздан партнер и такви желимо да се покажемо партнерима у ЕУ", каже Александар Сенић, председник Одбора за европске интеграције.

Иако унутар Уније постоји став да се билатерарним проблемима не сме условљавати улазак чланица, то се ипак чини, кажу аналитичари. У прилог додају низ регионалних примера: у односу Грчке и Македоније, затим Словеније и Хрватске.

"Нисам сигуран ко ће то да уради и да ли ће урадити. Хрватско руководство је дало изјаву да то неће чинити, а опет се унутар Хрватске осећа притисак да се то ради. То је могуће у сваком тренутку, зависно од кретања унутар тих земаља, јер често такве ствари више користе на унутрашњем плану, служе за стицање политичких поена, а не неког спољнополитичких интереса", каже Иво Висковић, професор Факултета политичких наука.

Све то, поручују, зависи од јачања екстремних снага у свакој од држава које покушавају да мобилишу јавно мњење. А то, кажу, није редак случај.