Агенција: Предложен закон отежава контролу странака

Директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић каже да је за Агенцију као орган који врши контролу, неприхатљиво да средства која политички субјекти добијају из јавних и приватних извора за финасирање редовог рада, користе и за финасирање изборних
кампања, преноси Бета.

"То ће отежати контролу", истиче Татјана Бабић.

Наглашава да је спорно и то што је сада политичким странкама омогућено да купују некретнине не само из приватних, већ и из јавних извора, а који ће моћи да користе у различите сврхе, као што је издавање.

"Само издавање непокретности није спорно и сада је дозвољено, али је спорно што су сада политичке странке добиле толико новца из јавних средстава који превазилази њихове редовне потребе и постоји могућност да ће куповати више непокретности које ће моћи да
користе у сврхе које излазе из оквира политичких активности и то све изазива бојазан", упозорава Бабићева.

Према њеним речима, Агенција у земљама Европске уније није пронашла решење да се непокретности могу куповати из јавних извора.

Предлог измена и допуна Закона о финансирању политичких активности, који је предложила група посланика владајуће коалиције ушао је у скупштинску процедуру по хитном поступку и о њему су посланици завршили начелну расправу. Сада следи расправа о амандманима.

Директорка Агенције рекла је новинарима да је Министарство финансија још у октобру 2013. године формирало радну групу која је урадила нацрт закона о финасирању политичких активности.

Бабићева истиче да је Нацрт прошао јавну расправу и да је Венецијанска комисија дала своје мишљење, које је према њеним речима позитивно.

"Спорно је то што се сада по хитном поступку ставља потпуно други предлог закона, а да при томе ни једна предлог није достављен радној групи ни током израде закона ни у току јавне расправе, посао радне групе је потпуно занемарен", указује Татјана Бабић.

Ту радну групу чинили су представници Министарства финансија и Министарства правде, Агенције за борбу против корупције и Државне ревизорске институције.

Члан Агенције Зоран Стојиљковић оцењује да таква пракса доношења закона показује недоследност и недостатак координације у држави и наглашава да је то лоше за демократске промене које власт жели да спроведе.