Усвојен сет привредних закона

17.20 - Скупштина усвојила сет привредних закона.

17.00 - Скупштина завршила расправу о сету економских закона. Следи гласање. 

11.03 - Седница Скупштине је настављена посланичким питањима.

Посланици су усвојили и Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и прибављања документације ради реализације изградње система за пренос електричне енергије 400 киловата напонског нивоа "Трансбалкански коридор – прва фаза".

Изменама Закона о Агенцији за приватизацију проширују се надлежности Агенције, па ће она моћи да у име и за рачун трећег лица продаје имовину, што је шири појам од непокретности, како је предвиђало претходно решење, које није обухватало продају покретних ствари и права.

Агенција ће убудуће подносити предлог за покретање стечајног поступка субјекта приватизације у случају постојања једног од стечајних разлога, као и поступак његове ликвидације.

Измене Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације – доносе се ради поједностављивања доступности акција Акционарског фонда грађанима.

Ради поједностављивања процедуре, одустаје се од модела трговања акцијама Акционарског фонда на берзи, па ће убудуће Фонд новчану накнаду исплаћивати директно носиоцима права на текуће рачуне које Агенција за приватизацију има у својој евиденцији.

Исплата новчане накнаде директно на рачуне грађана биће комфорнија, али и јефтинија, јер не подразумева никакво ангажовање са њихове стране.

С тим у вези, биће брисане или измењене све одредбе закона које се односе на укључивање акција Фонда на тржиште хартија од вредности.

У прилог измена ових одредаба, предлагач закона је навео и да друштва у којима фонд има учешће у капиталу послују све лошије, па самим тим вредност њихових акција пада, а велики број друштава одлази у стечај, тако да је портфељ Акционарског фонда све мање атрактиван.

Измене Закона о инвестиционим фондовима имају за циљ да олакшају и појефтине пословање друштава за управљање инвестиционим фондовима у условима финансијске кризе и систематског смањења вредности имовине под управљањем.

Идеја је и да се додатно прецизирају услови оснивања, пословања и извештавања друштава за управљање инвестиционим фондовима.

Усвајањем тих законских измена доћи ће до смањења износа новчаног дела основног капитала приликом оснивања, као и адекватности капитала, са постојећих 200.000 евра на 125.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС-а.

Новим решењима, друштва за управљање ће уместо кварталног имати обавезу полугодишњег извештавања о свом раду Комисији за хартије од вредности.

Граница укупног нивоа задуживања друштава за управљање у име фонда ради одржавања потребног нивоа ликвидности, смањена је са 20 одсто на 10 одсто вредности имовине фонда.

Као кључни аргумент за измене закона, предлагач је навео то што је у претходном периоду дошло до драстичног пада промета на домаћем тржишту капитала, као и до значајног смањења броја тржишних учесника, јер је број друштава за управљање од 2008. до 2013. драстично опао са петнаест на четири.

Све то је условило пад вредности остварених прихода друштава за управљање и смањења укупне билансне активе.

Посланици већине су и током расправе у појединостима истицали да нова законска решења указују да је Влада вољна да процес приватизације реши у што краћем року по транспарентној процедури, док је опозиција упозоравала да над Агенцијом за приватизацију нико не врши надзор.

У опозицији, међутим, истичу да се предложеним изменама укида изворна надлежност Агенције за приватизацију, што је поступак праћења приватизације, а да су нејасни и критеријуми Комисије за праћење поступка приватизације.