Процес проширења ЕУ не сме да се заустави

Дугогодишњи комесар за проширење ЕУ Гинтер Ферхојген, који је својевремено припремио терен за пријем држава централне и источне Европе, сматра да ЕУ, уколико озбиљно размишља о својој будућој улози у свету, нема алтернативу политици проширења.

"Идеја европског јединства припада свакој нацији у Европи и зато питање која држава може да буде део процеса не захтева одговор заснован на милосрђу, већ чињеници да све европске нације имају једнака права да, уколико деле вредности и испуњавају услове, могу да постану чланице", рекао је Ферхојген.

Подсетио да су сукоби на Косову, а данас тај утисак појачава и криза у Украјини, створили широко уверње да мир у Европи није нешто што се подразумева, те да је процес евроинтеграција једини инструмент који може да гарантује дугорочну стабилност.

"Суштина ЕУ је у миру. Да, она има везе са економијом, владавином закона и просперитетом, јер мир није све, али ничега нема без мира. ЕУ је пре свега, дакле, мировни пројекат", истакао је Ферхојген.

Према његовим речима, проширење се не може користити као жртвени јарац када се објашњавају узроци економске кризе унутар ЕУ, јер би та криза, како је уверен, била још драматичнија да пре једне деценије није примила нове чланице.

"Морамо да променимо свест и концентришемо се на суштину. Проширење није нешто што можемо али не морамо да урадимо, оно просто мора да се настави ако има држава које желе да се учлане", рекао је Ферхојген.

С друге стране, постоји замор и председник Европске комисије не ставља проширење високо на своју агенду. Можда је тачно да проширења ЕУ неће бити у наредних пет година, али то не значи да не треба да буде политике проширења, истакао је немачки диплмата.

Правила за приступање ЕУ су се, како је констатовао, последњих година променила, јер земље кандидати сада имају покретну мету и пооштрене услове, међутим суштина остаје непромењена - уколико постоји прогрес на терену, биће и позитивног одговора Брисела.

Конференцију су отворили представници коорганизатора конференције Центра за спољну политику и фондације "Фридрих Еберт", а директор те немачке фондације у Србији Хајнц Алберт Хутмахер констатовао је да су будућност процеса проширења ЕУ и економски опоравак Западног Балкана дубоко повезани, те да је, због те чињенице као и нестабилности и турбуленција у ЕУ и на њеним границама, немогуће дати прецизан временски оквир за тај процес.

"Украјинска криза је фундаментално променила безбедносно окружење и за њу се мора наћи мирно решење, а могу да тврдим да ће исход имати дубок утицај на будућност Западног Балкана", рекао је Хутмахер.

Хутмахер је истакао да у самој ЕУ постоји низ изазова, који, ако не буду решени, могу довести до распада Уније какву познајемо данас.

Са друге стране, државе Западног Балкана морају да, према његовим речима, прођу кроз дубоке реформе и процес помирења, јер то је предуслов стабилизације региона и наставка процеса економског опоравка који има пуну подршку ЕУ.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић је, поводом поруке из Брисела да у наредних пет година неће бити проширења, констатовала да ће земљама Западног Балкана фактички бити потребно више од пола деценије да се припреме за чланство, тако да та порука, упућена унутрашњој публици у ЕУ, ништа суштински не мења у овом региону.

Иако постоји замор од проширења, а Брисел мултипликује процедуре и пооштрава критеријуме, земље Западног Балкана не треба, према њеним речима, да одустају од чланства у ЕУ и треба да наставе да решавају унутрашње проблеме и проблеме у међусобним односима.

Јоксимовићева је оценила да Србија, када је реч о решавању отворених регионалних питања, најбоље напредује будући да је дијалог са Приштином у току, иако на техничком нивоу, а да је ситуација озбиљнија када је реч о односима унутар БиХ и проблемима са којима се суочава Македонија.

Охрабрује, међутим, како је констатовала, порука недавног берлинског самита, којим је ублажен утисак да је Немачка највећи кочничар проширења и показано је да ће та држава и надаље економски помагати региону.