Украјинска криза не утиче на пут Србије ка ЕУ

Нема никаквих сигнала, ни из Комисије ни из Савета, да предстоји застој у евроинтеграцијама због тога што се Србија није придружила санкцијама против Русије, рекао је за Танјуг функционер ЕУ који је желео да остане анониман.

Овај извор, добро упућен у досадашњи ток процеса, каже да све иде по плану и да су припреме за отварање првих поглавља у току.

"Међувладина конференција која је увод у отварање поглавља не може да се одржи пре октобра, али то је ствар процедуре, а не политике", објашњава овај функционер.

Он је тиме демантовао писање појединих медија да је конференција била планирана за јун, а затим одложена када је Србија одбила да се придружи санкцијама које је ЕУ увела Русији због због украјинске кризе

Међутим, подсећа да је према Споразуму о стабилизацији и придруживању Србија дужна да своју спољну политику хармонизује са ЕУ, али наводи да је та одредба флексибилна.

"Како Србија буде напредовала на путу за ЕУ, имаће мање простора да одступа од европске спољне политике", указао је он, подсећајући да је став земаља чланица такође веома значајан за темпо придруживања.

"Србија је увелико одмакла на путу европских интеграција, али има још много посла до отварања првог поглавља", каже за Танјуг Петер Стано, портпарол комесара за придруживање Штефана Филеа.

Објашњава да су техничке припреме за отварање сваког од 35 поглавља преговарачког процеса изузетно сложене и да се састоје од низа међукорака.

"Најпре се за свако поглавље ради експланаторни и билатерални скрининг, затим стручњаци Комисије састављају извештај на основу којих владе земље кандидата праве акциони план и ако га Комисија одобри, предлаже се Савету да се поглавље отвори", наводи он.

Србија је досад сасвим завршила скрининг о девет поглавља, а комесар Филе је раније изјавио да очекује да се до јуна заврши још толико, то јест више од половине укупног броја.

У Европској комисији кажу да интензивно раде на извештајима о скрининзима, а неки су већ достављени Савету.

Када на јесен буду отворена прва поглавља, почиње најтежи део посла, јер су преговори врло захтевни и поглавље се не затвара док се Брисел не увери да прописи нису само доведени у склад са европским стандардима, вец и да се доследно спроводе.

Тек када се затвори и последње од 35 поглавља, Србија ће приступити потписивању приступног уговора са ЕУ, а након што тај уговор ратификују све земље чланице следи формално учлањење.

Иако нико из ЕУ не жели да се децидирано изјасни да ли ће Србија до 2020. постати пуноправни члан, чему се многи у Београду надају, већина се слаже да је циљ, амбициозан али достижан.