Потврђен Статут Војводине

13.15 -  Са 186 гласова "за", посланици потврдили Статут Војводине.

12.15 - Предложено решење је резултат "октроисане слободе и добровољности" која произлази из одлуке Уставног суда, рекао председник покрајинског парламента.

10.10 - Минутом ћутања за настрадале у поплавама, почела седница парламента.

За потврђивање Статута гласало је 186 посланика, против је било пет, два посланика су била уздржана, а шест није гласало.

Статут Војводине, након потврђивања у Скупштини Србије, 22. маја треба да прогласи Скупштина Војводине.

Седница Скупштине Србије почела је минутом ћутања за настрадале у поплавама које су погодиле Србију, а председница парламента Маја Гојковић захвалила је потом припадницима полиције, Војске и свим добровољцима који су се одазвали за помоћ угроженом становништву.

Претходно, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор рекао је посланицима да је Статут АП Војводине резултат "октроисане слободе и добровољности" која произлази из одлуке Уставног суда Србије и да питање аутономије Војводине и даље остаје отворено.

"То питање је отворено питање јер усвајањем Статута ми то питање нисмо решили. Ако желимо уредити Србију тако да решења могу бити дуготрајнија, та питања морамо ставити на сто и о њима морамо разговарати - да ли се питање аутономије Војводине доживљава као питање нормалности или као питање опасности у односу на Републику. То питање је отворено 166 година", нагласио је Пастор.

Образлажући Статут Војводине у Скупштини Србије, он је рекао да је у протеклих више од пет месеци рада на Статуту перманентно провејавало суштинско питање о позицији Војводине, али да није био моменат да се о томе разговара јер се морало поступити по одлуци Уставног суда.

Према његовим речима, измене Статута Војводине су, с једне стране, поштовање одлуке Уставног суда, а, с друге стране, то је избалансирани предлог у коме свако види и препознаје неку своју идеју, али нико не може своју политичку позицију да доживи као победничку.

Према његовим речима, у покрајинском парламенту је, поводом Статута Војводине, направљена јединствена платформа позиције и опозиције и тиме је показана политичка зрелост.

"Успели смо наћи решења која су омогућила да са четири петине гласова утврдимо Предлог статута Војводине", рекао је Пастор, који је и председник Савеза војвођанских Мађара.

Уставни суд Србије је 5. децембра 2013. године донео одлуку којом је оспорио 46 одредаба Статута Војводине, односно две трећине тог акта.

"Та одлука на 140 страница препуна је констатација које су једна са другом у колизији. То није одлука која је потпуно чиста као суза. То је одлука која носи у себи низ мањкавости, али без обзира на те мањкавости, основна порука и императив је био недвосмислен у смислу поштовања те одлуке", рекао је Пастор.

Пастор је додао да се непосредно након доношења одлуке Уставног суда искристалисало јединствено политичко опредељење да се политичке амбиције и различита гледања на питање аутономије Војводине ставе у други план у односу на императив одлуке УСС.

Пастор је рекао да су те разлике потиснуте од свих да би се отклонила опасност која вреба - урушавање дела уставног поретка Србије. Он је рекао да је последњих четврт века ово трећи Статут Војводне, да су претходна два донета 1991. и 2009. и то потпуном политичком слободом актера који су постизали договоре.

"Овај сада Статут је резултат једне ситуације за коју се може рећи да је моменат октроисане слободе и добровољности, а октроисано произлази из одлуке УСС", казао је Пастор.

Захвалио је што се Статут Војводине нашао пред Скуштином Србије у рекордно кратком року, шест дана од његовог усвајања у Скупштини Војводине и поред ванредних околности.

"Код ранијег статута чекали смо једну годину, један месец и 15 дана да предлог који је утврдила Скупштина Војводине дође на дневни ред парламента, иако је била иста политичка обојеност и на покрајинском и на републичком нивоу. Закључак је да, без обзира на истоветност политичке обојености, кад се разговара о аутономији и Статуту Војводине, ради се о сложеним политичким проблемима и питањима", рекао је Пастор.

Предлог статута Војводине претходно је усвојила Скупштина Војводине са 99 гласова, а по завршетку расправе у републичком парламенту тај документ се враћа у покрајински на проглашење, за шта је опет потребна двотрећинска већина од укупног броја посланика, којих у покрајинском парламенту има 120.

Статут је дефинисан као највиши правни акт АП Војводине, који мора бити сагласан са Уставом и законом.

Војводина је аутономна територијална заједница Републике Србије у којој грађани остварују право на покрајинску аутономију у складу са Уставом и законом, и неодвојиви је део Србије, у којој се негују европски принципи и вредности, наведено је у Члану 1 Статута.

Компромисним решењем утврђено је да су симболи Војводине застава и грб, али тако да су уз постојеће уведени и традиционална тробојка и традиционални грб Војводине из 1848. године.

Нови Сад је дефинисан као административни центар АП Војводине у којем се налази седиште покрајинских органа, чиме је изостављена одредница о главном граду Покрајине, из досадашњег Статута.