Шта предвиђа нови Статут Војводине?

Статут Војводине, чије су две трећине одредаба оборене пред Уставним судом, усаглашен је са Уставом Србије, тврде чланови Радне групе који су претходних месеци радили на његовим изменама.

Нови Сад је административни центар или седиште покрајинских органа. Националне заједнице биће националне мањине. Статут не предвиђа грађане и грађанке Војводине, већ само грађане Србије. Игра речи или игра политика - око тога нису сагласни чланови Радне групе.

"Суштински најважније промене су оне које су највише боле очи, а тичу се дефиниције АП Војводине - да ли је она нека европска регија или неодвојиви део Републике Србије", каже Слободан Орловић, члан Радне групе из ДСС-а.

Статут већу моћ даје Скупштини него извршној власти. Поједини правници сматрају да у пракси неће бити тако.

"Суштински се није много променило. Увек је представничко тело то које носи политичку легитимацију грађана, у овом случају грађана и грађанки Војводине. Увек је моћ на извршном органу", каже члан Радне групе Светозар Чиплић из ДС-а.

Поједини неуставни ставови који се тичу надлежности Покрајине усаглашени су тако што је само дописано да се то обавља у складу са Уставом. Поједини чланови су избрисани. Бришу се називи попут Владе Војводине. У оптицају су: Извршно веће, Покрајински савет министара, Покрајинско веће министара.

"Уколико се, по Уставу, Влада Републике Србије зове само Влада, Уставни суд је био на становишту да не треба уносити забуну између та два органа, да није нормално, како каже Уставни суд, да постоје две владе", рекао је Владимир Галић, члан Радне групе из СНС-а.

Лига социјалдемократа Војводине нада се додатним изменама. У противном, њихов глас за Статут ће изостати.

Бранислав Богарошки из ЛСВ-а каже да је суштинско питање први став члана 1, где стоји да је Војводина основана Уставом. "То је теза која је дубоко погрешна са историјског, политичког и идеолошког аспекта, и питање је да ли тако нешто можемо да подржимо", каже Богарошки.

Неопходна подршка Статуту ће, како сазнајемо, од већине осталих странака стићи. Ипак, није све готово. Садашњи грб или грб из 1848. године, омбудсман или заштитник грађана - о томе тек треба да се постигне договор.

Од тога који ће грб или која застава бити званични симбол Војводине, важније је да текст Статута буде тако усаглашен да га подрже две трећине посланика у покрајинском парламенту.

Председник Иштван Пастор седницу ће, како је најавио, највероватније заказати за крај априла или почетак маја. Статут потом треба да усвоји Скупштина Србије да би био важећи, а рок за то је 6. јун.