Интернет кампања, странке пале на дијалогу

Победници су у слатким мукама са ким ће у владу, а поражени се пресабирају. И једни и други су на овим изборима доста полагали на тзв. интернет кампању. Неки су чак очекивали да ће наћи довољан број бирача за цензус искључиво на интернету. И погрешили су.

Да су сви Фејсбук поштоваоци Чедомира Јовановића отишли да гласају, сигурно је да би ушао у парламент. На истој мрежи, Српска напредна странка би имала једнако посланика и у виртуелном и у реалном свету - дакле највише. А, према Јутјубу и Твитеру, Драган Ђилас би био мандатар за састављање нове владе.

Друштвене мреже биле су у претходним месецима најјаче интернет оружје политичких партија.

Поред билборда и реклама, и на њима су тврдили да су најспособнији, са најбољим идејама, најпоштенији... Ипак, осим већ постојећег чланства, мало кога су у то успели да убеде. То говори истраживање пројекта Процени wеб, које показује да је пет странака, од којих се пре избора очекивало да ће прећи цензус, своје симпатизере гледало са висине. На питања нису одговарали, за идеје и планове се нису консултовали.

"Сви падају на тесту дијалога, интеракције са људима којима је битно шта политичке странке раде", каже Драгана Ђермановић, истраживач пројекта Процени Wеб.

То није оно што ми бирачи хоћемо, кажу истраживачи.

"Желим да ме чују и да уваже оно што говорим. Желим да ме укључе у доношење правила и процедура, предлога закона и иновација. Желим да будем активан члан, део политике земље за коју их бирам, за сада то нисам", каже Драгана Ђермановић.

Ове жеље ни на вечерашњем скупу у Установи културе "Пароброд" у Београду није чуо скоро нико из српских странака, јер се појавио тек по неки представник.

"Што се тиче нас из ДС-а ми поуздано знамо да перцепција нас о нама, није идентична са перцепцијом коју људи имају о нама, без обзира на чињенице, и то се види у комуникацији", каже Гордана Чомић.

Поред тога што су мислили да је довољно да ископирају део штурог саопштења и поставе га на Фејсбук страници, партије се нису довољно потрудиле ни да објасне поштоваоцима где да ту информацију потраже. Таман помислите да вам се обраћа странка, кад оно цитат њеног лидера.

Највише порука бирачима слало се управо са њихових страница. Можда због тога што код свих, осим код СНС-а, лидер има више пратилаца од саме партије.

Јединствено за ту партију је и то што само на њиховој Фејсбук страници није дозвољено да поставите питање или напишете поруку. То смета и новинарима.

"Разлика између домаћих и страних политичара је у томе што већина наших политичара када их контактирате преко интернета, социјалних мрежа углавном не одговоре, док страни политичари или одговоре или се неко из њихове службе у врло кратком року јави", каже Вељко Миладиновић, уредник wеб портала Недељник.

Примери из света показују да се бирачи не придобијају тик пред изборе већ током међуизборног периода. У Србији има 3,5 милиона Фејсбук корисника, случајност или не, али готово исто толико је оних који нису изашли на изборе.