Србија и Хрватска пред Судом правде

Пред Међународним судом правде у Хагу у 10 сати је почела усмена расправа у спору између Хрватске и Србије по тужби и контратужби за геноцид.

Заседање је отворио председник МСП, словачки судија Петер Томка и дао реч правном тиму Хрватске који предводи професорка међународног права из Ријеке Весна Црнић-Гротић.

Хрватски правни тим данас излаже аргументе којима брани тврдње из своје тужбе за геноцид.

Српски правни тим ће своје ставове почети да излаже недељу дана касније, 10. марта.

Данашњој расправи поред чланова делегације оба тима присуствује и хрватски министар правосуђа Орсад Миљенић.

Расправу из прес сале прати преко видео бима више од 50 акредитованих новинара, из Србије, Хрватске, Русије, Немачке, Француске, Словеније, Холанадије, а ту су и извештачи Си-Ен-Ена и других светских медија.

Расправа ће трајати месец дана, закључно са 1. априлом. За данас је предвиђено трочасовно заседање, а наредних дана саслушање сведока чија сведочења по налогу МСП-а неће моћи да се објаве до окончања усмене расправе.

Усмена расправа је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије. Србија је контратужбом одговорила десет година касније, крајем 2009, почетком 2010. године.

Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе.

О тужби и контратужби Хрватске и Србије одлучиваће укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.

То су професор правног факултета у Београду Миленко Крећа и професор Правног фалуктета у Загребу у пензији Будислав Лукас.

Правни тимови 

Српски правни тим предводи искусни правник из Министарства спољних послова Саша Обрадовић, који је већ заступао Србију у споровима пред МСП.

У име Србије, на оптужбе из Хрватске одговараће низ светских стручњака за питање геноцида, као што је канадски професор Вилијем Шабас.

У тиму су још и професори Андреас Цимерман, Кристијан Тамс из Немачке који ће се бавити питањима надлежности суда, док ће се британски адвокат Вејн Џордаш и српски адвокат Новак Лукић посветити испитивању сведока.

Правни тим Хрватске, осим Весне Црнић Гротић, чине и помоћница министра спољних послова Андреја Метелко Згомбић, начелница у Министарству правосуђа Јана Шперо и професор међународног права на Правном факултету у Загребу Даворин Лапаш.

Професор Мирјан Дамашка учествује у правном тиму у својству правног саветника, као и адвокати из Велике Британије специјализовани за питања међународног права Џејмс Крафорд, Филип Сандс и Кир Стармер.

Усменој расправи, претходила је дугогодишња писана расправа која се одвијала путем подношења писаних поднесака суду, а све уз обимну документацију на више десетина хиљада страница.

Прва четири дана заседања суда хрватски тим ће се осврнути на "најјаче" доказе, а предложене сведоке ће унакрсно испитивати са представницима српског правног тима.

Обе стране имају по десетак сведока, чија сведочења по налогу МСП-а неће моћи да се објаве до окончања усмене расправе 1. априла.

Од 10. марта представници српског правног тима представиће своје најјаче аргументе у прилог геноцида над Србима које је извршила хрватска држава.

Десет дана касније, 20. марта стартоваће друга рунда усмене расправе која ће се окончати 1. априла.

Наредних месеци судије ће донети пресуду којом ће утврдити да ли су Хрватска односно Србија извршиле кривично дело геноцида, подстрекавање на геноцид или помагање у геноциду.

Шта пише у тужбама

Република Хрватска 2. јула 1999. године покренула је поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.

У њој се тврди да је Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида", зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске".

Наводи се да су злочини почињени посебно у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације. Према тврдњи Хрватске, у том периоду убијено је око 10.000 људи, док је више од 7.000 било затворено у логорима.

Током писане расправе, МСП је 2008. одбацио аргументацију Србије да није надлежан да пресуђује, јер у време подношења тужбе Србија, односно бивша СРЈ, није била чланица УН.

Потом је одредио рок 22. март 2010. године да Србија, у складу са процедуром, одговори на наводе из хрватске тужбе.

Србија је одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Осим описаних злочина над Србима у периоду од 1991. до 1995. у Хрватској, контратужба предочава историјски контекст догађаја, посебно се осврћући на период од 1941-1945. године, ради лакшег разумевања догађаја који су уследили од 1991-1995. године.

Поред утврђивања да ли је почињен геноцид у Хрватској од стране једне или друге државе у спору, једно од питања која ће суд утврђивати на захтев Србије, јесте питање временске надлежности за одлучивање.

Наиме, Србија оспорава надлежност суда за одлучивање о догађајима који су се десили од 1991. до 27. априла 1992. године, када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија.

Када је 2008. године суд проценио да је надлежан за одлучивање у том спору, он није решио питање временске надлежности, јер је оценио да је то везано за садржину спора.