Обрадовић: Олуја најтеже кривично дело у рату

Правни заступник Србије Саша Обрадовић каже да Србија од процеса против Хрватске пред Међународним судом правде, по међусобној оптужби за геноцид, очекује да се "спор најзад реши и да ово питање више не буде на агенди".

Главна усмена расправа у спору Хрватске и Србије почеће сутра ујутро пред највишим судом Уједињених нација и трајаће до 1. априла. Хрватска је 1999. године тадашњу СР Југославију тужила за геноцид током рата на хрватској територији 1991-95, а Србија је 2010. године узвратила контратужбом.

Обрадовић је, током данашњег сусрета са новинарима, рекао да је став Србије да "без обзира на тешка кривична дела" почињена током рата над хрватским и другим несрпским становништвом, "што није спорно", та злодела "нису имала обележја геноцида", како тврди Хрватска.

Насупрот томе, Србија ће током расправе изложити доказе у прилог својој контратужби да је операција Олуја, у августу 1995, представљала "кулминацију криминалне намере" хрватске владе и војних снага да уклоне српско становништво из Книнске крајине, с обележјима геноцида.

Српски правни тим доказиваће, по Обрадовићевим речима, да је Олуја била "најтеже кривично дело" током рата у Хрватској.

Легитимни интерес Србије је да пред Међународни суд правде изнесе доказе о "броју жртава" и чињеници да у Хрватској сада живи једна трећина Срба који су у њој живели пре рата, подвукао је главни заступник Србије.

Обрадовић није желео да говори о могућем исходу спора, рекавши да ја на суду да пресуди. Назначио је да је за српску страну важно да представи чињенице о Олуји, као о "изузетно озбиљном злочину", "које ниједан суд", укључујући и Хашки трибунал у процесу заповеднику те операције Анту Готовини, до сада није узео у обзир.

Трибунал је правоснажно ослободио Готовину кривице за злочине током и после Олује, утврдивши да није постојао удружени злочиначки подухват хрватских власти с циљем трајног прогона српског становништва из Книнске крајине.

По речима Обрадовића, Србија није желела да до главне расправе у овом спору уопште дође и уложила је напоре да дође до помирења изван суда, али до тога, на жалост, није дошло.

Расправа у хашкој Палати мира биће сутра отворена уводним говором заступника Хрватске. За уторак и среду, заказани су искази сведока, на чије је преношење суд извештачима наметнуо забрану до краја расправе, 1. априла.

Министар правде Хрватске Орсат Миљенић изјавио је да је превасходни циљ хрватске стране у поступку да се за потомство сачува убедљиво сведочење о догађајима из прошлости.

Искази сведока у писаном облику

Како сазнаје агенција Бета, стране су се договориле да искази сведока у спис буду уведени у писаном облику, а да се у судници појаве само они које супротна страна жели да унакрсно испита. Хрватска није затражила да испита ниједног од сведока Србије и они се неће појавити пред судом.

С друге стране, српски заступници ће, пред судијама, унакрсно испитивати шест сведока Хрватске.

Излагање аргумената у прилог својој тужби, Хрватска ће наставити у четвртак и петак.
Од 10. марта, заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби, али и контратужби коју је званични Београд поднео против Загреба.

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла.

Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.

Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида" зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".

Велики број грађана Хрватске је, наводи се у тужби, прогнан, убијен, мучен или незаконито затворен, а уништено је и много имовине. У првој верзији тужбе, Хрватска је СРЈ кривила и за егзодус Срба током и после операције Олуја у августу 1995, али је тај навод касније повукла.

Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати јој ратну штету у износу који би утврдио суд.

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја, у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу.

Геноцид је, како се наводи у контратужби Србије, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију осмишљену за њено делимично физичко уништење.

Алтернативно, Србија је од суда затражила да Хрватску прогласи одговорном за заверу за чињење геноцида или за то што је пропустила и пропушта да геноцид спречи и казни.

Хрватским властима би суд, према тужби Србије, због тога требало да наложи да, у складу са својом међународном обавезом, казни геноцид почињен на њеној територији пре, за време и после операције Олуја.

Србија контратужбом тражи и да Хрватска "плати пуно обештећење" Србима из Книнске крајине за "све губитке и штете нанете изазване делима геноцида", као и да "успостави неопходне правне услове и безбедну околину за сигуран и слободан повратак" чланова српске заједнице у њихове домове у Хрватској и за нормалан живот уз поштовање свих националних и људских права.

Власти у Београду тужбом траже и да Хрватска из закона о државним празницима уклони "Дан победе и домовинске захвалности" и "Дан хрватских бранитеља", који се славе 5. августа, "на дан тријумфа геноцидне операције Олуја".

Правни заступници 

Главни правни заступник Србије у овом процесу је Саша Обрадовић, а чланови тима су професор Вилијам Шабас, један од највећих правних ауторитета за питање геноцида, немачки правник Андерас Цимерман, који је учествовао и у споровима Србије са БиХ и Косовом, британски адвокат Вејн Џордаш, који је пред Хашким трибуналом бранио Јовицу Станишића и београдски адвокат Новак Лукић, бивши бранилац Момчила Перишића и Веселина Шљиванчанина.

Хрватску ће заступати професорка међународног права из Ријеке Весна Црнић Гротић, помоћница министра спољних послова Андреа Метелко Згомбић, уз угледне британске правнике Џејмса Крофорда, Филипа Сендса и Кира Стармера.

Члан хрватског тима биће и амерички адвокат Лука Мишетић, који је пред Хашким трибуналом заступао генерала Анта Готовину.

Поред председника Петра Томке из Словачке и потпредседника Бернарда Сепулведе-Амора из Мексика, о спору Хрватске и Србије одлучиваће још и судије Хисаши Овада из Јапана, Рони Абрахам из Француске, Кенет Кит са Новог Зеланда и Мохамед Бенуна из Марока.

У судском већу ће поред њих бити и Леонид Скотников из Русије, Антонио Триндаде из Бразила, Абдулкави Ахмед Јусуф из Сомалије, Кристофер Гринвуд из Велике Британије, Џоан Донохју из САД, Ђорђо Гаја из Италије, Џулија Себутинде из Уганде и Су Ханђин из Кине.

Обе стране именовале су и ад-хок судије које ће, такође, бити чланови већа. У име Србије, то ће бити судија Миленко Крећа, а Хрватска је за ад-хок судију именовала Будислава Вукаса.