Мишчевић: Сарадња са Русијом у складу са ЕУ

Шефица преговарачког тима Србије у преговорима са Европском унијом Тања Мишчевић је, као кључне теме у вези са којим ће Србија морати да се ангажује у даљем процесу евроинтеграција, навела питања рестриктивних мера и трговине робом двоструке намене, које преговори о ступању у чланство стављају у први план.

"То ће веома брзо створити обавезу промене спољне и безбедносне политике Србије. Ту нема знака питања већ се мора пратити оно што се сматра стандардом", рекла је Мишчевић на међународној конференцији о проблемима српске спољне политике и политике безбедности и одбране у процесу евроинтеграција.

Према њеним речима, рестриктивне мере не потичу само од ЕУ, већ од ширег концепта обавеза према чланству у Уједињеним нацијама, попут испуњавања међународних правних обавеза, као што је сарадња са Трибуналом у Хагу, прихватање одлука арбитраже у спору са суседима...

Друга важна ствар, сматра Мишчевић, јесте питање регионалне и међународне сарадње.

Како је објаснила, билатерална сарадња Србије са Руском Федерацијом и другим државама мораће да буде модификована у складу са спољном политиком Европске уније, али је истакла да заједница европских земаља није фактор који дефинише ниво сарадње Србије са трећим државама, нити може то да забрани или наметне.

Мишчевић је истакла је да је Европска комисија увек имала позитивно мишљење о напретку Србије у поглављу 31, али је подсетила да је до почетка преговора постојао проблем усклађивања српске спољне политике са ставовима и акцијама Европске уније што је, како је рекла, представљало веома велики удар на спољну политику Србије и њен кредибилитет.

"Оно што видим као најважнији моменат наше спољне, безбедносне и одбрамбене политике са отварањем преговора о чланству јесте, као и у свим другим областима, потреба стратешког промишљања. Као што морате знати какву пољопривреду желите 2020. и 2030. да бисте знали како да се усредсредите на посао који данас морате да обавите, тако и у спољној, безбедносној и одбрамбеној политици морате да знате где желите да будете и како треба да изгледа", сматра Мишчевић.

Као пример недостатка стратегије навела је и развој и истраживање у области војног наоружања и технике.

Како је објаснила, та област чини један од великих потенцијала Србије који може да оствари још већи успех кроз сарадњу са Европском одбрамбеном агенцијом, али "код нас се у индустрији и привреди веома мало зна о томе".

Директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић рекла је да након отпочињања преговора о чланству са Европском унијом постоји оправдан страх да се том процесу у српској јавности приступи здраво за готово.

Она је констатовала да је актуелна предизборна кампања у Србији потпуно изоставила тему приступа Србије Европској унији, с чим се сложила и председница Одбора за евроинтеграције у Скупштини Србије Наташа Вучковић.

Вучковић је рекла да је неодређивање стратегије спољне политике омогућавало политичарима на власти у Србији да мењају спољну политику земље у складу са сопственим потребама.

Како је додала, у овом тренутку је веома важно јасније уоквирити спољну политику Србије и учинити је јаснијом и разумљивијом "како спољном партнеру у ЕУ, тако и нашим грађанима".

Према њеним речима, и Скупштина Србије мора да учини већи напор када је реч о разматрању спољне политике и контроле извршне власти у тој области.

Помоћник министра спољних послова, амбасадор Миомир Удовички поручио је да је Србија заинтересована да остварује напредак у области спољне, безбедносне и одбрамбене политике, додавши да у том процесу постоје поједина деликатна питања попут преплитања улога НАТО и ЕУ, интероперабилности, питања буџета...

Он је нагласио и да је потребно да Србија прошири свој допринос ЕУ када је реч о цивилним мисијама, јер би јој то, како је оценио, дало још релевантнију позицију када је реч о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици.