Чекајући амбасадоре

Више од пола године, Србија нема амбасадоре у најважнијим светским центрима - САД, Немачкој, Кини. Али, то би ускоро могло да се промени. Шеф дипломатије Иван Мркић каже да има предлоге за упражњена места, а медији увелико спекулишу о именима.

Да би неко само закорачио у дипломатску службу потребна је факултетска диплома правног или економског факултета, знање енглеског или другог страног језика, радно искуство у дипломатској служби и положени стручни испити.

Да би био успешан и признат у свету, потребно је још много тога. Да дипломатија није за свакога и да мало људи има таленат за то, записао је Иво Андрић, по завршетку две деценије дуге дипломатске каријере.

"Дипломате су људи добре али једноставне памети, упрошћене и ограничене осетљивости и хладна срца, али не и лишени срца и без сваке осетљивости,... Треба да знају доста, али на том што знају не смеју да се виде трагови учења. Својим знањем треба да задиве оног са ким говоре, али да га никад не збуне, не увреде и не постиде њиме", говорио је Иво Андрић.

"Мислим да се у Министарству спољних послова још налази способно језгро каријерних дипломата са искуством, знањем", каже бивши амбасадор у Бразилу Давид Дашић.

Ако Србији не мањка кадра, поставља се питање зашто још нема амбасадоре у Вашингтону, Берлину, Пекингу. Предлози су спремни, каже шеф српске дипломатије Иван Мркић.

"Имам предлоге за три места, али то треба ускоро да прође Владину процедуру", каже Мркић.

А некадашње дипломате описују какав човек нам је потребан у земљама које су наши најзначајнији партнери.

Дипломата у пензији Јован Илић објашњава да су то места која траже високу стручност, познавање језика, познавање те земље и њене прошлости, садашњости, потенцијална и наше односе, као и наш интерес за успостављање добрих односа и свестране сарадње.  

"Ко треба да иде у Вашингтон, Пекинг, Берлин.. није питање стручности и професионализма већ питање политичког опортунитета, да ли слањем некога у Вашингтон ми решавамо неке своје политичке интересе или обећања, очекивања", рекао је Давид Дашић.

Професионализација српске дипломатије 

Да ли су до сада у свет слати они који си испуњавали политичке интересе, обећања, очекивања или нечијег пријатеља, рођака? Више и није необично да у амбасадорским фотељама седе новинари, гинеколози, сексолози, психолози. Таква ситуација, сматра председник Републике Томислав Николић бележи се од петооктобарских промена.

"Потом је дошло још горе време када смо имали тзв. шатл дипломатију где су само председник Републике и министар спољних послова водили сву нашу дипломатију, амбасадори се ни за шта нису питали", рекао је Николић.

Ослобађање од политичког утицаја и пооштравање уласка у службу, рецепт је за излазак српске дипломатије из кризе. На томе се, између осталог, базира нови Закон о спољним пословима. Предвиђа да број некаријерних дипломата не прелази 15 одсто.

"Ових 15 одсто биће неки јавни радници из неке области који су уважавани, имају углед и који ће нас боље представљати него неки професионалац који није могао да се изгради. Циљ нам је да дођемо до дана када ћемо дипломатију моћи скроз професионалцима да поверимо", каже Иван Мркић.

А док се чека професионализација српске дипломатије, 50-тих година прошлог века, Андрић записао: "Грешка у избору звања плаћа се у свим службама, али нигде тако скупо и тешко као у дипломатији."

Осим професионализације дипломатије, закон о спољним пословима доноси једну новину. Након седам година паузе, Србија би могла да добије дипломатско-обавештајну службу. У Министарству објашњавају да није реч о служби тајних агената, већ о посебним каналима комуникације, који ће заштитити и информацију и њен извор.