Директан избор градоначелника, за и против

Питање смене власти у престоници поново је актуелизовало тему непосредног избора градоначелника. Лидер демократа и Уједињени региони Србије, предлажу да се председници градова и општина бирају директно. Владајућа коалиција поручује - правила се не мењају усред изборног циклуса. Стручна јавност уочава предности, али и недостатке оба модела.

Између избора, кад процене да им одговара, поједине политичке партије предлажу да се изборни систем мења. Од 2004. до 2008. челни људи локалних самоуправа били су они чије је име заокружила већина грађана. Систем се показао неефикасним - управе на десетине градова блокирао је сукоб градоначелника и већине у скупштини.

Ђорђе Вуковић из Цесида указује да се дешавало да локалне самоуправе усвоје два буџета, као и да је било дуплих именовања на функције.

"Систем надлежости није био јасно одређен, а и да је био јасно подељен, свако је тумачио закон како му одговра, а ситуације су се решавале, не могу рећи путем силе, већ преко блискости са централном влашћу", каже Вуковић.

Новинар недељника Време Милан Милошевић памти локална превирања, али подсећа колико је важно да градоначелник има што већи легитимитет.

"Београд има чувена имена на градоначелничком месту: Владан Ђорђевић, Никола Пашић, Бранко Пешић. Посредним, скупштинским избором, где су долазиле те партијске комбинаторике, испливавале су слабије личности, а за вођење града је потребна та врста симболичког и представничког ауторитета", указује Милошевић.

Иако указује да су директни избори на локалу добра пракса многих европских земаља, Ђорђе Вуковић напомиње да би се, код нас, за могуће сукобе градоначелника и одборника, тешко нашао законски лек.

"Мени се чини у овом тренутку, имајући у виду политичку културу која код нас важи, да би се вероватно поново десило као што је било од 2004. до 2008. године да имамо блокаде у великом броју градова", сматра Вуковић.

За ауторитет, непоходан да се спроведу битне реформе, није кључан начин избора првог човека на локалу, тврде стручњаци.

Дејан Миленковић са Факултета политичких наука сматра да модел јаког или слабог градоначелника у будућности треба решити кроз питање јавне политике, како би дугорочно обезбедило функционисање локалне самоуправе.

"Не треба мењати начин избора градоначелника од момента до момента, односно од политичког тренутка, до политичког тренутка и на тај начин заправо показујемо да немамо никакву јавну политику", истиче Миленковић.

Да би се променио начин избора градоначелника, сагласни су саговорници, неопходна је политичка воља. За сада, постоји само супротстављена политичка аргументација. С друге стране, за директни избор у општинама, требало би мењати устав који прописује - председнике општина бира скупштинска већина.