Сенић: Рационално трошити аграрни буџет

Председник Одбора Скупштине Србије за пољопривреду Александар Сенић изјавио је да би нови министар пољопривреде морао да инсистира на рационалном трошењу аграрног буџета, а један од начина да се то постигне јесте да се утврди тачан састав обрадивог земљишта.

"Израда педолошких карата за обрадиво земљиште на територији читаве Србије омогућило би ефикасније коришћење аграрног буџета, односно субвенција у пољопривреди", оценио је агенцији Бета Сенић, који је члан Демократске странке.

Рекао је да је "идеја да се након израде педолошких карата субвенционише само производња оних пољопривредних култура које најбоље успевају на одређеном земљишту".

Сенић је објаснио да је утврђивање квалитета земљишта од кључног значаја пре почетка израде стратегије пољопривреде Србије, како би се знало какве обрадиве површине су на располагању пољопривредницима.

"Морамо да урадимо педолошке карте и тачно одредимо парцеле или рејоне где може бити гајено воће, где може успевати ратарска или повртарска производња, а где је земљиште таквог квалитета да се могу подизати шумски засади", казао је Сенић.

Према његовим речима, када држава направи педолошке карте, кроз закон о подстицајима у пољопривреди мора се јасно одредити да ли и у којој мери ће се подстицати производња за коју је утврђено да не би давала максималне приносе на одређеном земљишту.

"На пример, на земљишту где је препоручена воћарска производња и где је по саставу земљиште неповољно за ратарство, држава ту не би требало да субвенционише узгој рецимо жита", рекао је Сенић.

Сматра да би се таквим начином субвенционисања ефикасније трошио пољопривредни буџет, али и повећао износ субвенција за одређене културе, што би омогућило повећање производње, а тиме и извоза.

"Држава у складу са квалитетом земљишта мора одредити његову намену и мора повећати субвенције за одређене културе. Ако имамо подручје где је недвосмислено утврђено да је адекватна производња воћа, онда заинтересованим пољопривредницима треба обезбедити и да добију бесплатне саднице и стручну помоћ", рекао је Сенић.

Истакао је да би се на тај начин "елиминисало такозвано сваштарење", подсетивши и да је основна идеја субвенционисања подстицај, а не надокнада губитака који се направе у производњи.

Мало педолошких карата у централној Србији

Сенић је навео да тренутно Војводина има доста урађених педолошких карата, али да их централна Србија готово нема, додавши да посао њихове израде не би могао да се заврши у року краћем од две године.

"Анализе земљишта већ раде пољопривредне станице које се финансирају из буџета, а уз систематско планирање, израда педолошких карата коштала би неколико милиона евра", рекао је Сенић.

Истакао је да је из разговора са представницима Програма УН за развој (УНДП) схватио би могла бити обезбеђена или бесповратна средства или кредит по повољним условима који би омогућио уређење те области.

Сенић је додао да добар пример значаја увођења педолошких карата представља Холандија, која је пре 30 година уредила ту област, што је омогућило искоришћавање земљишта за пољопривредну производњу на најбољи начин.