Стратегија о правосуђу ускоро у Скупштини

Државни секретар Министарства правде и државне управе Данило Николић изразио је очекивање да ће се Предлог Националне стратегије за реформу правосуђа наћи пред посланицима до краја јуна, указујући да ће након њеног усвајања у Скупштини, Влади Србије бити предложен и Акциони план за њено спровођење.

"Стратегија за реформу правосуђа од 2013. до 2018. године је већ достављена Скупштини и ми инсистирамо да је Скупштина приоритетно стави на дневни ред и мислим да ће се то догодити до 1. јула", рекао је Николић новинарима у Палати Србије.

Николић очекује да ће Стратегија у Скупштини бити усвојена у свом изворном облику, јер како је навео, она није резултат "само воље људи из министарства правде и запослених у правосуђу већ широког круга међународних и домаћих експерата и представника правосуђа, судова и тужилаштва".

Према његовим речима, сви су заједно радили на проналажењу најбољих мера за реформу правосуђа, која је неопходна јер је стање у тој области лоше и треба га поправљати.
Николић је посебно истакао да је Стратегија предвидела и органе за надзирање њеног спровођења које ће чинити "аполитични људи", као и да ће се периодично оцењивати резултати зацртаних циљева из стратегије.

Државни секретар сматра да Стратегију треба да спроведу судови и тужилаштва, јер како је навео, без тога она опстаје мртво слово на папиру.

"На њима је сада да ураде оно што је зацртано, све што је зацртано је нужно потребно ради грађана Србије, а не ради уласка у Европску унију. Наравно и ради уласка у ЕУ, али пре свега ради грађана да би имали правосуђе праведно, правично и да би остварили права која су загарантована међународним правним стандарнима, Уставом и законима које правосуђе примењује", нагласио је Николић.

Што се тиче Акционог плана за спровођење стратегије, Николић је нагласио да је он готов, као да је готов и план за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције коју је јуче усвојила Влада.

"Акциони планови су готови и за једну и за другу стратегију, али они ће бити достављени Влади када Скупштина усвоји Стратегије. Они не могу бити размтрани на Влади пре него стратегија постане политички документ", указао је Николић.

Он је такође најавио да ће идуће седмице на сајту Министарства бити објављен Предлог измена и допуна три правосуђа закона - о извршењу и обезбеђењу, о парничном и о ванпарницном поступку.

Државни секретар је напоменуо да је Влада у уторак усвојила и Закон о прекршајима, указујући да је то изузетно важан закон који је усавршен и усаглашен са најмореднијим законима у Европи.

"Рађен је годину и по дана и има доста новина, надамо се да ће допринети пре свега заштити грађана али и борби против прекршаја, као најблажих облика непоштовања закона", поручио је Николић.Стручњаци неусаглашени око улоге министра правде

Спорна улога министра правде 

Домаћи и страни правни стручњаци сагласили су се о томе да је важно смањити улогу парламента у одабиру судија, док су мишљења око учешћа министра правде у раду правосудних институција остала подељења.

Изборни члан Државног већа тужилаца Србије Бранко Стаменковић навео је да се од 11 чланова у Већу, девет бира вољом народних посланика.

Он се на скупу "Припремање правосуђа за будућност - како осигурати успешну примену нове Стратегије за реформу правосуђа?" заложио за контролу судства, али и да се три гране власти, законодавна, извршна и судска, морају одвојити.

Предлог Националне стратегије за реформу правосуђа, која је у скупштинској процедури, предвиђа да се Народна скупштина искључи из процеса избора правосудних функција, као и да не буде представника законодавне и извршне власти у Високом савету судства и Државном већу тужилаца.

Стратегија такође предвиђа пуну независност правосуђа у буџетским овлашћењима.

Бивша министарка правде Румуније Моника Луиза Маковеј заложила се за потпуно искључење Народне скупштине Србије из постављања судија и тужилаца.

Како каже, "доћи ће време када ће неки од њих бити предмет истрага, због чега креатори реформе у Србији не треба да желе да посланици учествују у одабиру судија"

Она се, међутим, није сложила са одредбом Стратегије која предвиђа и изузимање извршне власти и предложила да би министар правде Србије требало да буде члан Високог савета судства због контроле рада тог тела.

Такође је и критиковала предлог у стратегији који предвиђа финансијску независност судства наводећи да судије и тужиоци нису обучени да управљају буџетима.