ДС не бежи од одговорности

Координатор Центра ресорних одбора Демократске странке Божидар Ђелић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да ДС не бежи од одговорности и због тога су у странци направљене бројне промене које су морале да се спроведу.

На питање зашто ДС сада представља програм за излазак из кризе уместо да је то учинио док је био на власти, Ђелић је одговорио да та странка не бежи од одговорности, али да они нису били задужени за министарство економије.

"Ми нисмо водили министарство економије и нисмо били задужени за незапосленост, која је сада на рекордном нивоу од 23 одсто", рекао је Ђелић.

Ђелић је упозорио да је баш због толике стопе незапослености, као и чињенице да је криза без преседана, ДС изашао са новим планом и са неким мерама које, како каже, можда и не би предложили пре неколико година.

"Има градова у Србији у којима предузетнићки потенцијал није на довољном нивоу да покрене велике пројекте. У свим градовима има људи са добрим идејама, али нема новца који ће за те идеје гарантовати", оценио је Ђелић.

Према његовим речима, ДС предлаже да водећи градови добију подршку од 50 милиона евра да би се реализовале економске идеје које ће обезбедити напредак.

Ђелић је истакао да би ДС укинуо неке агенције, а не, како је рекао, као што је сада случај.

"Обезбедићемо да Србија има довољно новца тамо где је најбитније, а то је запошљавање", рекао је Ђелић.

Координатор Центра ресорних одбора ДС-а каже да је у новом плану постављено 30 конкретних еконмских мера у борби против кризе.

Критикујући садашњу власт, Ђелић је истакао да у "Влади има три министра који граде коридоре, а коридора нема ништа".

Према његовим речима, треба се фокусирати на одређене пројекте, а један од њих је ауто-пут од Крагујевца до Чачка, који је много лакши за изведбу и који би одблокирао Шумадију.

Образлажући предлог ДС за увођење фиксног курса, Ђелић је рекао да ДС жели да уозбиљи економску политику у Србији на тај начин да имамо ифлацију као у еврозони, да се смањи деицити на један до два одсто БДП-а и трговински дефицит на два до три одсто БДП-а.

"То су услови да курс буде стабилан, фиксан, па онда и у преспективи да имамо евро као валуту", закључио је Ђелић.