Живот повратника у Истоку

Од неколико хиљада Срба, у Истоку данас живи њих десетак. Углавном старији, и једно дете. Послом су везани за околна српска села.

Преостали Срби у Истоку кажу да, осим међусобно, готово да немају са ким да говоре на свом језику. У Исток су се вратили 2006. године.

Милорад Божовић каже да је урађено 46 кућа. "Само шест-седам кућа функционише, а на другим нису ни отварана врата", прича Божовић.   

Парох у Истоку Јовица Влашковић каже да је најбитније отворити амбуланту и школу. "Ево, рецимо, моја ћеркица када крене у први разред овде нема школе. Једино има у Осојану или Црколезу, које су далеко одавде 20 километара", прича парох Јовица.  

Постојао је план за градњу школе и амбуланте у Истоку, јер је, у почетку, међу повратницима било 12 деце. За неуспех повратка окривљују локалне представнике.

"Нас је било тада 22 на списку. По уредби Владе Србије и доприносу повратка, сви би људи овде били ситуирани, имали би приход, плату, а дају повратак и очувању ове територије", каже Момир Вулић.

Саграђене и обновљене куће Срба у Истоку пропадају, а неке су на продају. Са комшијама Албанцима немају проблема.

"Никад ми камен нису бацили у двориште, никада псовку неку да изазову. Не могу да кажем да је лоше", прича Божовић.

На питање како остварују нека своја права овде, Божовић каже да Албанци "не остварују права када не ради нико ништа". 

У центру вароши обновљена црква посвећена свецима Петру и Павлу, која је, заједно с парохијским домом, била запаљена у мартовском насиљу 2004. године.

"Касније 2007, 2008. године су обновили парохијски дом и цркву у Истоку. Од 2010. је стављена у службу, да се врши литургија недељом и празницима", прича парох Влашковић.  

Остаци порушених и запаљених кућа сведоче да је у Истоку живело неколико хиљада Срба. Камен са старих кућа данас разноси и користи ко стигне.