Косово илегално одузето Србији

Професор Дејвид Кенин са Универзитета "Џон Хопкинс" каже да нема прихватљивог коначног решења ни за Београд ни за Приштину, али да то, ипак, не значи да односи не могу да се унапређују, па чак и институционализују.

"Косово јесте проблем за Србију, јер јој је илегално одузето. Београду није прихватљива његова једнострана декларација о независности. Оно што сада обе стране раде то је настојање да реше неке проблеме, замрзавајући ово основно питање", каже овај доскорашњи аналитичар ЦИА у интервјуу за данашњу Политику.

Према његовим речима, нема коначног решења прихватљивог за обе стране. Косово је, подсећа Кенин, признато од готово сто земаља света, али не и од пет чланица ЕУ.

"Косово инсистира на независности и суверенитету и тачка, и није спремно на компромис о томе. Србија, такође, није засад спремна да на то пристане", каже Кенин.

Професор Универзитета "Џон Хопкинс" сматра да то што обе стране замрзавају основно питање, није лош приступ све док обе стране и они споља – разумеју да главно питање неће бити решено, већ само контролисано.

Универзално је правило у политици, подсећа Кенин, да се разликују проблеми који су решиви од оних који само могу да буду држани под контролом и да се одлучи који су који.

"То значи да Србија и Косово могу да институционализују односе и сарадњу, да би се они унапређивали на предвидљивом нивоу. Дакле, да свака страна зна шта може да очекује од друге, док обе истовремено разумеју да главно питање у догледно време неће бити решено", објашњава амерички професор.

Кенин сматра да би било сврсисходније кад би Европска унија једноставно рекла да "ни Србија, ни Косово неће постати чланице све док међусобно трајно не реше питање статуса".

Према његовом мишљењу, боље је што "мање лекција из Брисела". Он сматра да је Унија недоследна и да није јасно који су то услови пред Србијом и да ли је међу њима граница са Косовом.

Професор Кенин навео је и да су две заједнице на Балкану под патронатом САД више него друге – Албанци и Бошњаци – из историјских и политичких разлога. Кад је реч о Албанцима, то се, каже он, односи како на оне на Косову, тако и на оне у Македонији и у Албанији, који се сви увелико ослањају на САД.

Према његовом мишљењу, треба имати у виду да су Албанци најмногобројнија заједница на југу Балкана и демографски највиталнија.

"Албанско питање постоји, јер се још не зна како ће се Албанци организовати – као једна држава, или више њих – какви ће бити њихови односи са суседима, како ће се суседи прилагодити на ту албанску демографску експанизију", закључује Кенин.